Употреба речи грозница у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Кад се пробуди, пожали се како га боле крста и како му је зима. Кад би вече, спопаде га као нека грозница и трабуњање — ништа за се не зна.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И... ејвала његовом „Требнику”!... Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...

И... ејвала његовом „Требнику”!... Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...

А то не сме бити!... Њему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... Грозница га чисто поче трести... Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље.

Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину... Међутим, рањеницима је ишло набоље. Грозница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница. Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!

Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на термометру и одбројим пулс, па забележим. Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа. Почео сам и да радим. Отворио сам књиге које сам пре по године читао.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ох, дај ми твоја уста! Боже смилуј ми се! Вијем се као црв, превијам, штипам, онесвестим се, а тај занос, та грозница, та страст...

Африка

дивљака, зараза; али је из њих непрестано избијао већ укорењени ужас што су сигурне и лагане жртве климе, пригушених грозница, које вребају један час када ће заборавити да се заклоне.

Она није долазила, свакако бар није журила, а живот мочвари, испарења, сунца и воде пуне грозница начинио ме је тешким и џандрљивим. Престао сам да јој шаљем новаца, нисам јој чак написао ни да је презирем.

Шта мари што ме ноге много боле, што се у моје тело може уселити грозница! Треба корачати, корачати уз ове јединствене људе; док пролази ова јединствена ноћ.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Била је толика тишина, да се у даљини чуло једно звоно, ситно, ситно. Те године је било много грозница и на гробљима је, скоро сваки дан, било по неколико сахрана.

Док су те селидбе биле дозвољене, док су биле као нека грозница, која је обузела била сав диштрикт у Поморишју и Потисју, и госпожа Кумра била је за тај одлазак, којекако.

18 Пожунског сабора, био је тиме олакшан. Реинцорпоретур! Али, кад је, почетком јесени, грозница тих селидби почела да обухвата и провинције дуж Саве, дуж, границе, паника је почела да обухвата и Ратни савет у Бечу.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Нешто га боде у десној џигерици и у плећи. Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи. Опасна ствар, јер за старце грозница је готова смрт.

Нешто га боде у десној џигерици и у плећи. Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи. Опасна ствар, јер за старце грозница је готова смрт. Господар Софра лежи у кревету, грозница мало јача, тужи се на жеђ, сврби га гркљан.

Опасна ствар, јер за старце грозница је готова смрт. Господар Софра лежи у кревету, грозница мало јача, тужи се на жеђ, сврби га гркљан. Мало заспи, почне фантазирати. Види то Шамика, и зове доктора.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МАТИ: Хуј, кад помислим да се покладе приближују, грозница ме вата. ОТАЦ: Уби се, ако можеш. МАТИ: Кукавна девојка, осушила се од плача. ОТАЦ: Шта знам.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

полумистификације (1760) и огромног успеха његових тобож народних шкотских балада, настала је у Европи »осијанска грозница«.

Цело његово дело је, како вели Јован Дучић, »једна велика љубавна грозница«. Само, после те љубави остаје горак талог меланхолије, туга над пролазношћу свега и над немилостивом прозом живота,

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Неће више, неће бити тако, Биће чудо, ал' биће инако: Од сабље ће ватат несвестица, Од кумбара чивуцка грозница, Топи гуде, сабље позвекују, А уз звеку Срби јадикују: „Стани, стани, привати ме, друже!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

година и што му се оне, кад се томе и не нада, понекад врате као смијешна и закашњела дјечја бољка од које га подузме грозница, која и није баш тако безопасна.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ТВРДА У ЈАЧЕГА 198 ЛИСИЦА И КОКОШКЕ 199 КАКВЕ СУ ДЛАКЕ ОНАКВЕ СУ И ЋУДИ 200 ЗЕЦ И ЖАБА КОРЊАЧА 201 ЧОЕК И ЗМИЈА 202 ГРОЗНИЦА И ПАУК 203 МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА 204 ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ 206 ВУК И КОЗА 209 ЗЕЦ И ЛИСИЦА 210 НЕВЈЕРА СТРАДА 211 КАКО ЈЕ

се помирити, али док ја гледам мој реп, а ти твога сина гроб, дотле правог пријатељства међу нама бити не може. ГРОЗНИЦА И ПАУК Откуд било откуд није било, тек се састали грозница и паук, па пошли по свету.

ГРОЗНИЦА И ПАУК Откуд било откуд није било, тек се састали грозница и паук, па пошли по свету. Идући овамо онамо уморе се од дуга путовања, па стану у једном винограду код неког пудара

А кад се одморе, каже грозница пауку: — Ја ти нећу одавде даље корачати, јако сам се уморила, а град је и онако још далеко одавде, него ћу остати

А паук каже: — Богме, ја ту остати нећу, волим отићи у град! — па оде. Кад грозница после остане сама а она спопадне пудара па га почне трести и ломити.

А пудар, чим опази грозницу, таки зграби мотику па стане копати све док га зној не попадне, а утом га и грозница попусти.

Други дан чим грозница опет навали на пудара, а пудар опет зграби мотику па удри, копај, све док га зној не облије и док грозница не пусти.

дан чим грозница опет навали на пудара, а пудар опет зграби мотику па удри, копај, све док га зној не облије и док грозница не пусти.

јаде и невоље што су до тада претрпели, и најпосле се договоре да промене места: да паук оде код пудара под колебу, а грозница код онога господина у град.

Те тако, кад грозница оде у град код оног господина, а она га ухвати и стане трести, а господин се одмах најежи па брзо легне у кревет и

50. ГРОЗНИЦА И ПАУК: Чуо од Нове Тривуњагића из Кумана скупљач Светозар Мл. Бајић и објавио је у својој збирци народних приповедака,

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Тако, тако! КУМ: Али шта сам ти онда тек пропатио! Повучем, а мени сва кика остане у руци. Грозница ме чисто увати од стра, мислећи да сам јој ишчупао курјук, а не сећам се, да је коса туђа.

“ МАКСИМ: Доста, куме Мито, доста, код мене је друга фела од жене, а фела од зли жена има толико, колико грозница: једна је ладна, друга с ватром, трећа нема ни зиму ни ватру, не знаш шта је.

“ — Ако их код куће оставим, не смем никуд да се макнем. Како чујем, овај је поаран, таки ме грозница вата, шта је с мојим новцима. А, ово треба да престане. Новац је у кући ватра.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

- Окреће се болница: коло води Бунило, у шаци му метвица; младожења Хрипавац, невјеста му Грозница; Хитропреља пристиже - подврискује преслица. Окреће се болница.

У шупље гајде ветрина свира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Расцепом свести цвили ракита. Селену хвата љута грозница. Од тешке звеке сјајна накита пуцају вене, дрхти лозица.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Ха, сетио се!... Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити... Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...

После стаде мислити о Гојковој болести... Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!... У неко доба он леже на други кревет и заспа.

Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко. — Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га. Уосталом, за сад само то... — А после?... — Видећемо...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти. Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Фаћа ме треска, како грозница! Иска ми душа да се утоплим малко. А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! Љубица прекиде играње.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ОЧАЈНА ПЕСМА Упиј се у мене загрљајем једним, Ко грозница тајна струји мојом крви, Крепко стегни моје тело, нек се смрви, И дај ми пољупце за којима жедним.

Упиј се у мени загрљајем једним, Ко грозница тајна струји мојом крви, Крепко стегни моје тело, нек се смрви, И дај ми пољупце за којима жедним...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Софка се диже из постеље. Грозница је ухвати. Дању ништа за себе не би знала. Ноћу би се расвешћавала. Видела би како јој више постеље, у страни, гори

И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Крцун се одмах уозбиљи, па шћаше да га још дрма и да му говори, но му не даде дружина. „Пусти, га, види да га је грозница ухватила; нека почива!“ рече један.

“ „Говори! говори!“ изговори он једва. Зуби му цакоћаху, као да га је грозница ухватила. Она није ни примјетила то, но рече, гледајући преда се: „Немам до једну ријеч!“ „Реци!“ „Ајде, мој Јанко!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(тј. робијашке окове). Господ га минуо, а анђели га не сусрели — кад се коме рече господин, а он то не заслужује. Грозница те тресла трн годишта код огњишта! Дабогдâ вавијек лагао, па се ’љебом ’ранио!

— Новац је најбољи светац. — Пара је велика намигуша. — Без пара ни у цркву. — Празна кеса — готова грозница. — Новци ситно звече, ал’ се далеко чују. — Пара камен дуби. — Гдје новци ту и масни лонци. — Иде пара на пару.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

врати се натраг у ону собу ђе је змај мртав лежао, па га извуче на поље и баци на земљу, а браћа кад га виде, умало их грозница не ухвати.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

би[х] за ког другог ово грозно изреченије чуо, ужаснуо би[х] се као да гром близу мене падне, уздрктао би[х] као да ме грозница | тресе. Шчепаше ти ме четворица, повалише ти ме и протегоше на клупу.

Архимандрит, чујући реч да се дâ ушкопити, загрози се и затресе, као да га грозница спопадне, пак одговори крстећи се: „Бог са мном, господине! Волио би[х] да ми се уши одрежу, него да ме ушкопе.

бедна ствар за грозничава мореплаваније, како и јест; позове ме к себи и наложи ми да за моје препитаније, кад би ме грозница пуштала, четворој деци лекције дајем.

конат — иде у рачун тороњ — торањ, кула трактер — гостионица трапеза — трпеза требник — црквена књига тресавица - грозница триод — црквена књига с песмама за певање на служби трогателан — диван трудољубан — вредан туњејадац — готован

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Што ме само не удари! До под мишке набио бих те у земљу. Чекај док сване, сутра ћу ја тебе! Анђу мало попусти грозница. — Дај ми да их подојим... Тола јој прво пружи „десног“. — Што си мањи од брата? — рече.

У рану зору Анђу попусти грозница. Дуго се мучила Док је пробудила Толу да јој дода да подоји децу. Најпре подоји „десног“. „Леви“ је млитав и хладан.

— Зове те Симка, Ђорђе. Није желео да се одвоји од Адама: — Морам ли? — Па ред је. Мало је попустила грозница. Рекла сам јој да си дошао. — Толе, пођи и ти са мном. — Шта ћу ти ја? — Тола опружи згрчене ноге.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Где ли је наша лепа Ферфелина? — уздахну цар Ферфелин, шмркну царица, а принчеве ухвати грозница. Још јача грозница затресе принцезе кад цар Пелетин рече: — Који ме је ђаво терао да тражим Земљу Ветрова?

— Где ли је наша лепа Ферфелина? — уздахну цар Ферфелин, шмркну царица, а принчеве ухвати грозница. Још јача грозница затресе принцезе кад цар Пелетин рече: — Који ме је ђаво терао да тражим Земљу Ветрова?

западног неба зарумени, палио џиновски фењер, све док једне ноћи море не подиже таласе високе као кућа, а њега ухвати грозница. Једва је могао главу да дигне, али није престајао да брине о светионику. — Гори ли? — питао је помодрелим уснама.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Доцније је хтео да верује како је та слабост била само предзнак оне грознице која ће га, кроз неколико дана, оборити. Грозница је била опасна. Видари, који су одмах позвани, препознали су болест црвеног ветра.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

С трпњом се сјећам тог доба јетких страсти, тих грозница хтијења, тих немира крви, и презавог сна на презнојеним узглављима жудња.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

врати се натраг у ону собу ђе је змај мртав лежао, па га извуче напоље и баци на земљу, а браћа, кад га виде, умало их грозница не ухвати.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Практично сва кожа на левој страни ми је била одрана и требало је да прође неколико недеља да грозница прође и да се опоравим.

Земља је била равничарска и мочварна, маларијска грозница ме никако није напуштала и поред огромних количина кинина које сам узимао.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Јуриш на експерименте са Х-зрацима био је сличне природе, а и мене је грозница озбиљно захватила. Новинари и лекари дознали су за моје радове на овом пољу и ја сам морао да се закључавам у

Носило је наслов: “Тенденције истраживања на пољу електрицитета. “ Рентгенска грозница ме је спречила да овај рад чак и прочитам кад је био објављен.

Али при крају предавања, одједанпут сам осетио слабост. Изненадна грозница погодила ме је као гром из ведра неба. Пет дана касније, мој живот је висио о концу.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Ти мој зет, с овим издртим лактовима? Сад ће ме сместа грозница уватити. ВАСИЛИЈЕ: Али забога, мајсторице... ФЕМА: Та триста те врага однело, нисам ти ја никаква мајсторица...

Петровић, Растко - АФРИКА

дивљака, зараза; али је из њих непрестано избијао већ укорењени ужас што су сигурне и лагане жртве климе, пригушених грозница, које вребају један час када ће заборавити да се заклоне.

Она није долазила, свакако бар није журила, а живот мочвари, испарења, сунца и воде пуне грозница начинио ме је тешким и џандрљивим. Престао сам да јој шаљем новаца, нисам јој чак написао ни да је презирем.

Шта мари што ме ноге много боле, што се у моје тело може уселити грозница! Треба корачати, корачати уз ове јединствене људе; док пролази ова јединствена ноћ.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

После тешкога и буновнога сна устајеш ујутру смрвљен И изнурен, као да те тресла тролетна грозница. Ово су осећаји, утисци и душевни болови што сам их ја осетио при посети крвавога разбојишта око Шуматовца, где се

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

), Без лекара тешко да ће бити боље; Нападе га огањ и грозница љута, Кажу: — Мећи оцат с квасом више пута, Ал, он вели: — Волим од стопе умрети Нег’ толики трошак на себе нанети;

јошт около нас видимо несретне жертве, које от ове страшне болести падају, здрава човека, при самом помислу, смертна грозница обузме.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

ама, чојек је чојек. „Турк пезевенк, бре!“ — закрпати на муктара кад изиђе преда ме. Цепти на њему ћурак, кô да га је грозница у'ватила. Нареди' му да сазове све Мајданце, и ја се окрену' према Медењаку, па забркљачи': „Баталијун, гирдена сора!

— Па, браћо, и јесмо ваши ако сте Србови — одговара један, а цепти на њему ођећа кô да га је грозница у'ватила — Ама, не би' вели, рек'о да сте Србови. Какав то војвода: кô каква швапска гереналина... капетанина!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

(СЕЗ, 13, 378), срдобоља (ЖСС, 311; СЕЗ, 13, 297), сушица (СЕЗ, 14, 219; ЗНЖОЈС, 11, 262), тифус (СЕЗ, 40, 240), грозница (ЖСС, 280; 281; СЕЗ, 13, 340; СЕЗ, 17, 542), жутица (СЕЗ, 40, 229), отоци, гуке, крајници (ЖСС, 133), далак (ЖСС,

Б. л. се баје око болесног места (ЖСС, 329). Кога хвата грозница, испече пре сунца главицу б. л., оде каквој врби, тресне је и рекне три пута: »Не тресем с тебе росицу, него с мене

л. на врбу и каже: »Кад ова главица проклијала, онда и мене грозница ухватила«, и бежи кући без обзира (ЖСС, 280). Болесник може да пренесе грозницу, после заласка сунца, и на б. л.

Магичним начином се с помоћу б. лечи и грозница: нађу се три струка б. изникла из једног корена, па се саставе врхови, савију на земљу, притисну каменом, и испод њих

болесник струкове ноцече, говорећи: »У три струка посекох три грознице: кад се ова три струка подмладила, онда се и грозница повратила« (ЖСС, 279). Нарочито је за лек добар б. убран у Међудневице (СЕЗ, 13, 1909, 437). Види Е.

се умио и пио воде, оставио би на шибљу или врби кончић са свога одела, и бежао кући без обзира, »јер ако се осврне, и грозница ће се с њим вратити« (Тих. Р. Ђорђевић, Остаци обожавања дрвета у нас, Караџић, 3, 1901, 147).

има велики значај. На њу се могу пренети, односно, за њу се могу »венчати« болести, грозница и главобоља. Болесник од грознице испече главицу бела лука, и рано ујутру оде каквој в.

Онда метне бели лук међу в. ракље и каже: »Кад ова главица проклијала, онда и мене грозница ухватила«, па бежи кући без обзира (ЖСС, 280).

Јечам се просипа под врбу, кад се за њу »венчава« грозница (ЖСС, 279). Ј. се употребљује и у љубавним врачањима и гатањима.

Тејом од к., или ракијом у којој је к. била потопљена, лечи се грозница (ЖСС, 278; 280; СЕЗ, 13, 339; 14, 224; 16, 424; 19, 219; ГЗМ, 4, 148); бљување у несвестици (ЖСС, 278); јехтика (СЕЗ,

У Лукову само се од з. плете »Богу брада« (СЕЗ, 17, 211). Кад се за врбу »венчава« грозница, даје јој се зоб (ЖСС, 279). З. има своју улогу и у љубавним гатањима.

у ракији или вину, ЗНЖОЈС, 11, 268; 18, 76); срдобоља (СЕЗ, 13, 349; ЗНЖОЈС, 9, 52; 14, 78); далак (ЖСС 284), грозница (иб.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Али увече мајстор Коста осети да га грозница тресе. Сутрадан га је паланка видела како први пут у животу улази у адвокатску канцеларију, излази из ње, жури у

богаташи чудни, јер из богатства израстају егзотичне биљке: или културни луксуз, или порочни луксуз, или тврдичлук и грозница нагомилавања новца. Два брата Лазарића, оба блага и добра, нису се слагали.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Мене прође кроз тело грозница, као оптуженога коме је суд саопштио да је осуђен на смрт. Још горе, јер сам ја већ унапред знао и дан и час када ћу

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

свог унука као што након буре проналази избачене шкољке и ракове — дечак није имао храбрости ни да погледа у старца. Грозница га је тресла, сав изломљен био је чамац, а мреже безнадно уништене.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад угледа Краљевића Марка, трољетна је увати грозница, па побјеже у бијеле дворе. Њу ми пита Вуча џенерале: „Што је тебе, моја снахо драга?

“ Ефендију попаде грозница гледајући шестопер позлаћен: синџилати, а дркћу му руке. Кад пођоше на мејдан јуначки, за агом је тридест јањичара, а

студене од воде Цетиње, е се могу коњи покидати, у Цетињу воду поскакати, браћу нашу кићене сватове изубаха ватити грозница; ну објави и свој браћи кажи ђе ће пући тридесет топова, хоће пући Крњо и Зеленко.

“ „Твоја ми га луба донијела, узô сам је за вјерну љубовцу“. Кад то чуо хајдук Вукосаве, тад хајдука увати грозница; ал’ му вели лијепа невјеста: „А не бој се, драги господаре!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности