Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јесам, кол’ко се сећам, само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу... — Дакле, шљивама за љубав ’оћете, а нама за љубав нећете — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули: — Кажи: »Ал’
Африка
осећам грижу савести што тежим на теменима тих бедника, иако ми кажу да се сâм не смем замарати ако не желим тропску грозницу, да су они добровољно ту и да то најзад и није за њих сувише велики напор.
Нов пут од седам километара навући ће ми грозницу а на путу је ових дана примећено маса змија–пљувачица које се сад паре, због чега су страшно раздражене.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Не ми говори слатку папу, ми говори горку папу, ми говори нестрећну папу, ми говори папу што ћи да ти увати грозницу; папу, што ћиш да пропадниш; тако ја, како едну велику галију на широку мору.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Влага је тамо доле била толика да је апсеник, већ после два‑три дана, добијао грозницу. Кад би отуда изишао – ако би изишао – личио је на самртника који је васкрсао. Обично би имао косу оседелу.
вртео око ње, питао за Божича, и предлагао да уђу у трпезарију, да влажан, ноћни, ваздух не изазове, код госпоже, грозницу. Она га, међутим, позва да седне, крај ње, па рече да лепо путују. Овакви лепи дани су једина срећа, у људском животу.
Чујеш ли ти то, дебели? Чујеш ли? На путу до Леобена, Исакович је дремао у колима, у неком стању које је личило на грозницу, од које су, у то време, у његовом завичају, сви, често, патили. Био је врео у глави и све је нешто мрмљао.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
МИЛЕ (изненађено): Како, како? Жив? Којешта, то је немогуће; ти, драга моја, имаш малу грозницу; ето, имаш и температуру, то се теби причињава у машти, у грозници. РИНА: Знала сам да нећеш веровати.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шамика је већ седамдесет година стар. Он је већ искидан човек. Добије одједаред грозницу, лечио се својим Моризоновим пилулама, али му није помогло. За четрнаест дана умре. Укоп леп.
Црњански, Милош - Сеобе 1
звоник, високи кровови кућа, жути огромни балкон, лик ђенералов, све је то пролазило кроз мозак Исаковичев, као кроз грозницу.
Милићевић, Вук - Беспуће
Узалуд је тражила утјехе у молитви, она са страхом осјећаше грозницу и бесциљност топло шапутаних ријечи које се одбијаху од нечега тврдог, и падаху натраг као зрње пијеска.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— па оде. Кад грозница после остане сама а она спопадне пудара па га почне трести и ломити. А пудар, чим опази грозницу, таки зграби мотику па стане копати све док га зној не попадне, а утом га и грозница попусти.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Сваки народ засебно пазиће на себе непрестано, да се то на њему не збуде. Као што сваки човек пази ла не добије грозницу, или још боље да не добије нервозу у којој се, и без спољних разлога, може потући са суседом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло. — Какво ?... узвикну Веља уплашено. Да није ?...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Не збори се тако с везирима, но ђе дођу доносе грозницу, сузе скачу саме на очима и захучи земља од кукања! ВУК МИЋУНОВИЋ Да нијеси у кућу дошао, знао бих ти одговорит
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили. А ону њену болест, грозницу после венчања, они, као и остали свет, нису сматрали за богзна шта. То је обична ствар.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Воље ти је, побро, да се опијеш, него да грозницу добијеш! Домаћине, пијан се ваљао! Јеси ли се већ расуо од весеља?! И ви остали гости, пришипетље!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја се не варам, госпођо. Јер како бих иначе могао тумачити ону разбукталост, ону прву ускипелост, ону грозницу која ме је обузела онога дана кад сам вас, у мору других жена, први пут срео, и која ми овог тренутка даје смелост,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Самоћа поче да га пече, дражи. Он је остави. Као дух из гроба Спусти се у мрак да мелема тражи. Поглед му ума грозницу је сип'о, Усне му ватром покривене горе, Рукама мрак је стезао и пип'о, Док уста речи неразумне зборе.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Не бих дотакао косу неке друге особе, осим, можда, ако би неко у мене уперио револвер. Добијао бих грозницу само посматрајући брескву, а ако би се делић камфора нашао било где у кући, осећао бих се веома нелагодно.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Мајчице божја, мајчице божја... Стари се крстио. Бели бркови су добили грозницу. Зуби му нису цвокотали јер их није ни имао.
Петровић, Растко - АФРИКА
осећам грижу савести што тежим на теменима тих бедника, иако ми кажу да се сâм не смем замарати ако не желим тропску грозницу, да су они добровољно ту и да то најзад и није за њих сувише велики напор.
Нов пут од седам километара навући ће ми грозницу а на путу је ових дана примећено маса змија–пљувачица које се сад паре, због чега су страшно раздражене.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Војници су стајали непомично. — Реците слободно! — Господине капетане — проговори један. — Трајко је јутрос имао грозницу. — Ето, тако, кажите. Где је Трајко?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л., оде каквој врби, тресне је и рекне три пута: »Не тресем с тебе росицу, него с мене грозницу«, па онда метне б. л. на врбу и каже: »Кад ова главица проклијала, онда и мене грозница ухватила«, и бежи кући без
Болесник може да пренесе грозницу, после заласка сунца, и на б. л., који после баци изван куће (ЖСС, 280). Болесник од грознице треба да пљуне на јаје и
лук, и то се закопа испод дирека којим се подупире плот (»Овде закопавам Н. Н. грозницу — ту нека и остане!« СЕЗ, 14, 224. О преношењу грознице на б. л. упор. и СЕЗ, 17, 542).
и зато тог свеца зову свети Јаков пипунар (ЗНЖОЈС, 23, 318). Ко једе вреле л. (које су стајале на сунцу) добиће грозницу (СЕЗ, 40, 229). Л. сањати значи јед (љутину) и болест (СЕЗ, 32, 1925, 119). На дан Светог Јована Главосека (29.
, затресе је и каже три пута: »Не тресем с тебе росицу, него с мене грозницу«. Онда метне бели лук међу в. ракље и каже: »Кад ова главица проклијала, онда и мене грозница ухватила«, па бежи кући
мало соли, јечма или зоби, па оде каквој младој врби и три пута је обиђе говорећи: »Дадох коњу зоб, волу со, и венчах грозницу за врбицу«. Затим прилепи свећу на врбу, жито и со проспе под њу, па бежи кући без обзира (ЖСС, 279).
(односно од вила које су на њој) да са њега скине грозницу; онда откине три т. гранчице и баци иза себе, и онда огули т. кору и три пута њоме обавије т. (иб., 167 ид). — Т.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ишчикује ме. Мами. Осетим тупи бол у дну трбуха, лаку шугаву грозницу по дамарима. Опет ћу морати око њега обилазити не бих ли нашао неку стазицу.