Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— упита Станко. — Чекаћемо те. Станко зовну Зеку и Заврзана. — Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу. Очи су му севале као у мачке... Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи. Али се Заврзан и томе досети.
Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Читалац ће се врло огрешити ако помисли да је то Благоје какав чангризало — боже сахрани! Сада је он само у грозничавом стању од нестрпљења, па тражи само себи занимања.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
меса и тако ускипео и распаљен, у лудачком немиру свих нерава, грчио се и трзао док су му очи пламтеле оном грозничавом ватром и у мозгу бучало до несвестице. ІІІ.
Слути, она, на пример, да је од свега овога што се ради у овом грозничавом кртичњаку доле, једино добро оно што је она наша велика сеструшина Русија, свршила.
Зато и ја умирем, трулим, распадам се. Јер ја бих живео тек у оном радосним осећању. покрета ка сигурно бољем, у оном грозничавом грчу рада, окружен примерима што буде ону завист за племенито такмичење, у немирном, живом комешању и напетости
Африка
личила на оно што се код нас зове „чарлстоном“ да оне и тренутка одвоје стопала од земље; али је цела игра баш у том грозничавом ритму целога тела, сасвим истурених бокова и сасвим уперених груди, у ритмичном трешењу и савијању, у размицању
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ова веселост није ишчезла ни доцније, већ је била, изгледа, унеколико пригушена грозничавом активношћу и склоношћу за предузећима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И као руком бачени, свитнуше наши шрапнели пред устима цеви непријатељских топова. Грозничавом брзином сручише се разорне гранате између наших топова... — Разорном гранатом! — преузе команду наш командир.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу. Али је одмах прекиде глас Стојанов: — Господин казао скоро ће подне... Да пустиш децу кући.
Ха, сетио се!... Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити... Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Голгота спава у мраку. Црно је небо, ни звезде нема— У грозничавом бунилу дрема Планета стара: Грех на њој тешка крила одмара... Тама је пала...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
и трговци и лиферанти и чиновници и пензионери и свештеници, све је то у неком грозничавом, напрегнутом очекивању. На све стране, на сваком месту само се о томе говори, запиткује, нагађа.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
К'о тежак уздах шапће у трави Ветар. Голгота спава у мраку. Црно је небо; ни звезде нема; У грозничавом бунилу дрема Планета стара; Грех на њој тешка крила одмара. Тама је пала...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сломљен, са коленима уз вилице, у грозничавом цвокотању Петроније Свилар, коме се са свешћу повратило и сећање, проживе у једној секунди сав ужасан доживљај који
И тако се сву ноћ дрхтало уз оне зидине и у грозничавом очекивању да сване. Тек што је почело да свиће а појави се један мали одред француских војника у плавој униформи па
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању... Све се роји , ври... без реда, без свезе... Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ја сам био и сувише млад и нешколован да бих могао разумети суштину тих дискусија научника, али ју је Билхарц пратио грозничавом забринутошћу.
Петровић, Растко - АФРИКА
личила на оно што се код нас зове „чарлстоном“ да оне и тренутка одвоје стопала од земље; али је цела игра баш у том грозничавом ритму целога тела, сасвим истурених бокова и сасвим уперених груди, у ритмичном трешењу и савијању, у размицању
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Освето, селе! Твој ли је глас Што ми крваво срце премеће, Што ми на душу хладну ручицу У грозничавом своме заносу Као светињу своју намеће? Осветићу се! КАП. ЂУРАШКО (озго на стени): Ох, скупа пољупца!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Замркне човек у кревету, испуњен грозничавом надом, а осване као бледа лешина из које је исхлапео живот. Још колико синоћ онде се борио човек против слатког