Употреба речи грозније у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Он би крио шта види, а крио од ње, као и од себе, да је страшна. Јер, може ли нешто грозније бити, него кад жена види себе, такву, а зна, каква је била?

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Рођеног брата!... Уме л’ грозније У тупом уму махнит смислити, Него што Турчин, каву срчући, Узурно спрема робљу несрећном?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

и прибран, обузет сада крајњим очајањем, тресну шлем о земљу, ухвати се за главу и, сломљен, седе на један камен. Грозније стање не може бити. Глава ми је клонула на груди, и у немоћноме јаду, потекоше ми сузе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности