Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... И он осећаше грозну мржњу... Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
почиње тутњи, хуји, сурвава се, стропоштава, измиче и бежи негде од мене бестрага и ја више не газим него лебдим и грозну неку мутну и бучну вртоглавицу и каламбур осећам свуд око себе... И све се нешто бојим и презам и мрзим.
Црњански, Милош - Сеобе 1
слутила је да јој је више стало да осети овог другог, са којим беше провела само једну ноћ, испрва тако безначајну, грозну, одвратну, као и та његова глатка жута рука, тврда као ћилибар, испрва тако бојажљива, у мраку.
И тек ту, за време тог несносног примирја, пред Штрасбургом, осети најпосле ту грозну, вртоглаву празнину пред собом, у којој више нема ничега.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Отимље се сила беса И развија грозну моћ — Јаук лети под небеса Кроз суморну, бурну ноћ: Ватра, Ватра! Држ'те лестве, воду амо, У пламену варош ври, Ал'
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву... Страшно!... Поред толикога страдања, још и то... да буде врхунац муке и патње...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја журно ступих унутра и угледах црну прилику Николину згрчену у грозну гужву на дну степеница. У истом тренутку, према светлости из предсобља, спазих и жену где дрхће на врху степеница.
— Мислим о ономе, што смо ономад заједно видели у Фани Бисагу и не могу никако да заборавим ону грозну слику. А ви? Зар и после свега тога, збиља, можете мислити лепо о човеку?
Да уклони ову грозну слику, госпођа Леђенски се нагло окрете назад. И у исти мах један висок, елегантан и леп господин отменог изгледа,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Је ли то од истине ?... Немој да се шалиш ! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: — Не шалим се, среће ми хајдучке!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
На крају, Вук под Печујем посматра осакаћивање војника Секуле, једну грозну слику која симболизује страдања под аустријским и угарским господством; на другој страни, Аранђел посматра ништа мање
у часу кад им се укаже прилика да то и досегну, они - одмах после прељубничке ноћи - почињу да осећају „најпосле ту грозну, вртоглаву празнину пред собом, у којој више нема ничега”.
прељубничке ноћи - почињу да осећају „најпосле ту грозну, вртоглаву празнину пред собом, у којој више нема ничега”. Грозну, вртоглаву празнину пред собом је, у ствари, угледао Вук Исакович под Стразбуром, за време примирја.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Осветник! Износићу ти страшне увреде: Злочинства грозна и нечувена, Са којима су Турци славили Господства свога грозну свечаност... А сад, опрости... глад!... ГЛАВАШ: „Нахрани гладног И душу врати телу немоћном!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Колико ли их овде лежи? Ништа се не познаје, ни главе, ни руке, ни ноге; ужасне гранате направиле су од све га грозну, крваву кашу. Ах како се ономе црева обмотала око оне гране, а овде је, гле, још мокро блато, што се направило од крви.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Благослов клетва?.... А суза ми је смрт?... Е ја ћу молит бога вишњега Да сваку капку црне жалости У грозну клетву мени претвори; Те ћу бар тако проклет судбину, Што ме у ову земљу доведе; Проклећу мајку, што ме ј’ родила,
Не, Ђурђе, нисам!... То никад нисам ја! Твоја је мудрост и самољубље — Опростићеш ми томе изразу — Распудила им грозну заверу, Противу тебе што су подигли... А ја?...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
тело ми нехајно њише над провалијом и, боже, зар је то могуће, ја у ствари уживам што је смрт на мене разјапила своју грозну чељуст, а ја јој за длаку, танку, танушну нит измичем, пљујем јој у губицу смрдљиву, радо бих јој запевао на уво неку
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Играју своју грозну драму , којој нико не пљеска. Не воли их нико! Они су свет као и други свет, а опет изван света...