Употреба речи грозу у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

Он је, на свом упадљиво бледом и болешљивом лицу, носио грозу због свега оног што је знао и видео, а није смео да каже. Док његова баба и ћерка нису знале ништа, он је знао све.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Јер нема зоре, на зенице ли не заплави, ни блага поја не, родну ли ову грозу не прекужим. Обол ми пруже, мајко, по дрхтај Бога ја њима на дар, божјак ја распевани.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

гле, ни један шум не пође из овог стана, До шум којим точим из суда у суд воду, Сви пролазници ко да слуте вољну грозу у броду...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности