Теодосије - ЖИТИЈА
Одмах са рогозине устаде и светло к Вишњему високо руке подиже, и громким плачем и даждом суза земљу напајаше. Која ли благодарења за то не изрече Богу, клањајући се и величајући, хвалећи и
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Лопови још певају, а сад започе господар Софра громким гласом: „О кто, кто, Николаја љубит”, али тако да лопови чути га могу. — Певајте! Чамча и Кречар помажу, али слабо.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
гласи Којима се прошлост краси, Што продиру кроз свет мрачни Са гробова оних зрачни' Спајајући громким јеком И божанском силом неком Спајајући век са веком И човека са човеком.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Дикција, то је његова и добра и рђава страна. Он крепким, звучним, громким, сликовитим, патетичним речима, од којих прави читаву оркестрацију, у стању је да постигне велике реторске и музичке
Милићевић, Вук - Беспуће
Али то Панека није смело. Он тек само што се завали на столицу, зажмири мало и стаде да се смије громким смијехом да се потресала кућа и узбунили сви пси у комшилуку, и само што предушиваше од смијеха, па почимаше поново,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Путује Ћоса кроз мрклу тмину, уз дивљи кланац, пустоме млину и пјева громким гласом: „Нити се бојим лава ни вука, да неког бијем сврби ме рука, пожури, диве, касом!
МУДРЕ ПОРУКЕ ЗА ШТЕНЕ Свакоме знанцу јави се лепо весела ока, машући репом. Лавежом громким дочекуј странце, никада, друже, не лај на знанце. Ево ти савјет старога писца: чувај се добро и мртвог лисца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И радујемо се његовоме ропцу и поигравамо од радости гледајући како разорна зрна са громким треском избацују из ровова унакажене лешине.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом. Успоставио је суверенитет свој. И право је. Да!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сутра ћу ја зором на Цетиње, а ти на Мирац!“ Јока оде. Сердар изађе испред своје колибе па стаде грајати својим громким гласом: „Хе! момци! на ноге, раздани се већ!“ па колико му срце бјеше весело, извади иза паса леденицу, па из ње: ду!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ То су збори, то су гласи, Којима се прошлост краси, Што продиру кроз свет мрачни Са гробова оних зрачни', Спајајући громким јеком, И божанском силом неком, Спајајући век са веком И човека са човеком.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Он ободе коња, и као што наши картари громким јуначеством на шервенцл нападају и астал од њиове силе застење, тако нови овај Бурјам устреми се и земља се од топота
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И то тако, да кад се повратим себи од тог чудног стања, догађај је већ прошао; и зато што ми нешто, ужасно громким гласом и радосно, каже да је прошао, ја сам и дошао себи.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На љубав никога не можеш натерати, ничим је не можеш изнудити... — Идите! — рече громким гласом и пред њима се раствори џунгла. Опет су били у кули, за столом.