Употреба речи громовима у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Смислим тамо, па окитит њима Главу, груди и јуначко плеће, Па тек онда амо громовима, Јера они у коприве неће. Па доватим Пегу за вођице, И полетим доле ка земљице, Ту се спустим крај Дунава ледна,

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

друштво панчевачко Богу зефира, богу олуја, господу сфера звучнога мâ, богу славуја и богу гуја, господу тутња громовима: ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!

Богу зефира, богу олуја, господу сфера звучнога мâ, богу славуја и богу гуја господу тутња громовима: Ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

донео у Идвор, подсетила ме је на оно што сам пре петнаест година научио као ново од свога наставника Коса у Панчеву о громовима, и одмах покушао да то сазнање пренесем на оца и остале сељаке, који су ме због тога називали јеретиком.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

А милост му је као селена — По световима собом створеним Светове ствара, нове милости — Над громовима бди и муњама; А народима и владарима У доброј вољи своје свемоћи Блаженог мира пружа гранчицу.

пучине — Претећи небу растрзала је Облака црних трудне утробе, Откуда после, грозно ричући С пламеном живим и с громовима, Крваве дажде пљусак потопски У крв је мутну воду стварао...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Могу после друговати са облацима и пркосити громовима, мрсити олује и неговати у недрима орлове крсташе и јастребове, али никада више за мене неће значити тескобну мору.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности