Употреба речи громовити у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Други седа... Извадише и метак из каре, жут је метак граната, разорна граната... Затварач шкљоцну и громовити урлик затресе земљу, ваздух задрхта изнад наших глава. Метак се зари негде позади, у риту. — У заклон!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... Чује се већ громовити аваз дрекавца... По брдима јуре вампири и трче у село...

Тајац!... Одједном се кроз њену тишину проломи онај громовити глас великог звона, од кога се ваздух затресе, а људи, макар били у највећем послу, застану за тренутак и ослушну, као

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Ја се старам да не дође тако брзо... Једна тешка разорна граната рину у близини и уз громовити тресак избаци земљу, чији комади падоше и међу нас. — Како, како? — запита некога телефониста. — Погинули?...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности