Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Он мозгом нешто тамо-амо крени, Па сада бледи, а сада румени. И учас, не знам што му на ум паде, Он гроотом се ту смејати стаде, Па јоште рече: „Да срећице клете! Та весело је, што се не смејете?