Црњански, Милош - Сеобе 2
Да нису играли звонара у затвору?“ Последње речи Гарсулијеве изазваше грохотан смех писара и официра, а биле су једна, јако скарадна, алузија на игру, која је у то доба била уобичајена, и међу
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ Сви браственици, осим Јанка, ударише у грохотан смијех. Стари Мргуд викну: — Виђи ђавола цуцког, пријети мегданом! Перо Пуров додаде: — Ваистину, чим је
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ињи-њи-њи, ихи-хи ... Пригушено рзање убрзо прерасте у гласан, грохотан смијех. Самарџија Петрак лупао се по бедрима и весело ргетао: — Аха-ха-ха, убрани ме, вели, брате Раде, од џандарске
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зато ми небо сво мирно у осмеху изумре. Тих ми је плач а грохотан смех, кад се у зору пробудим први ништа ми није забран, ни грех. Цео је свет за мене вез пун шара моје крви.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
када се крава заглибила, па зачуђено, сва задувана, погледала око себе не разумевајући шта то с њом би — ђаво прсне у грохотан смех, разглави вилице тако да више није могао да настави свирку. Свирка се прекиде, прекиде се и игра.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сердар и женске не могоше се савладати но ударише у грохотан смијех, тако да она двојица, којима некако не бјеше до смијеха, обрнуше се к њима.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
За њеколико тренутака Срдар стојаше непомичан, са заковрнутијем очима, па одједном удари у такав грохотан смијех, да се одјек морао разлијегати чак до мађупнице. — Ха-ха-ха парце меро... цоенато парум...
Овај му пође у сусрет такијем начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи: — Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У трен ока силеџија је био на земљи, а његови другари су прснули у грохотан смех. Помислио сам да је то сигнал за општи напад, али нико ме није нападао и нико се није мешао у наш обрачун.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Таман си за пола магарца. — А заједно с тобом сам читав читавцати магарац! — доскочи му Стриц и оба ударише у тако грохотан смијех, да чак и Сивац диже главу и пријекорно их погледа као да вели: — Будале ил се смију ил по глави чешу!