Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А он то изусти, а Страхиња потеже обе пушке те гру! гру!... Само нешто писну и као мало зајеча. Дим се разиђе. Нигде ништа!...
А он то изусти, а Страхиња потеже обе пушке те гру! гру!... Само нешто писну и као мало зајеча. Дим се разиђе. Нигде ништа!...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Све је унапред спремно било. На истоку рудела је зора, кад се борба налазила у јеку. Гру... Грууу... Три непријатељске пољске батерије просипале су ужасну ватру.
Око седме батерије било је све гранатама разорено. Као црв, примећено је, гамиже непријатељска пешадија све ближе... Гру.. Грууу...
пажњу на себе, да би маскирали прикривено наступање једног танког стрељачког строја, који се приближавао положају. Гру... Грууу...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Пуцај ! Не дај ! Уа! — вичу стотине грла. — Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. — Лево ! Страном! За њима! — вичу кметови.
— Пуцај ! Не дај ! Уа! — вичу стотине грла. — Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. — Лево ! Страном! За њима! — вичу кметови.
— Пуцај ! Не дај ! Уа! — вичу стотине грла. — Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. — Лево ! Страном! За њима! — вичу кметови.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Као да неко обори камен. Силуете људи указаше се. — Плотун, пали! — грмнуо сам из све снаге. Гру! — разлеже се сложан тресак из стотину пушака. Бомбе полетеше као светле искрице и проломише се експлозије.
Силна ће борба да буде... Грр-у! Гру! Командир треће чете, војвода Динић, подигао се и виче: — Шта се чека?! Треба јуришати!
А на обали пландује стадо. — Гру-у! Застао сам престрављен и погледао у небо. Чујем звуке песме: Ој Мораво, ој Мораво, моје село равно...
Гр-р-у! — поче да туче непријатељска артиљерија по нашим пешачким рововима. Наши пустише црвену ракетлу. Бау-ћиу-гру! — почеше и наши брђани да рију по бугарским рововима. Јаук допире и са бугарских објавница, и из наших ровова...
Фиу! Фиу! Гр-у! Гр-у! Гр-у! Сад опет наш рововац. Бугарски шрапнел писну над нашим главама. Друга, трећи. Гр-у! Гру! — разлеже се прасак бомби. Дохватио сам телефонску слушалицу. Да ли је време? Али ми руке дрхте. — Где су?
И роди сина Емануила... Бора се окрете војницима: — Почасни плотун у плафон — и показа руком навише. — Пали. Гру! Лампа се угаси. Са таванице сручи се малтер. Од треска попрскали су прозори. Неко кресну палидрвце.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гр-р-рууу! Ни броја се не зна овим експлозијама. Дрхтавица обузима тело. Лукине уснице су помодреле. Гру-у! Експлозије се сустижу, и пред нама, у висини пешачких ровова, земља као да гори.
Тама... понор... Гр-р-р-ру! Ала у ушима пишти. Или је то јаук. Гр-р-ру! Неко стење. Али шта ми то ноге притискује? Гру! Гр-ру! Гр-р-ру! Мајко моја! Као да се брдо свалило. Рањен?!... Напрежем свест. Отварам нагло очи. Грр-ру!
Сад ће... Гр-р-ру!... Напрежем мисао. Знам, знам, све још знам... Али откуда ми ова земља у устима. Гру! Гр-ру! Онај опет стење, јечи... Та људи су зверови. Доста! Гру-у-у! Господе!... А Луки тече крв из носа.
Али откуда ми ова земља у устима. Гру! Гр-ру! Онај опет стење, јечи... Та људи су зверови. Доста! Гру-у-у! Господе!... А Луки тече крв из носа.