Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И у лицу се беше Вуја променио, дошао некако бељи и руменији; није онако преплануо и груб, као обично. — Хајде, море, јаши ђогата — рече му поп озбиљно, па се осмехну видевши пошу где стоји на прагу и једва
Црњански, Милош - Сеобе 2
Божички и поче да је уверава да жали, јако, ако је, можда, при тој лудој игри са лоптом, недостојној одраслих, био груб, крај свег поштовања, које према њој осећа, а које је она, нимфа божанска, заслужила.
Ана је сматрала да је зло још веће. Не воле се више. Петар се још држи поносито, и ћути, али је постао љут, и груб, што пре, никад, није био. Груб је и према Варвари.
Не воле се више. Петар се још држи поносито, и ћути, али је постао љут, и груб, што пре, никад, није био. Груб је и према Варвари.
Хорват, отврднуо у ратовима, груб, зао, одговарао је на то, да Аустрија нема бољег пријатеља, од сербског митрополита, и да би још хиљаду официра било
Трифун и Петар су помагали Ђурђу, око коња. Кад Ђурђе узјаха, Павле му пребаци да је груб према жени, па и то, да јој није дозволио да остане у Кијеву и сачека порођај Варваре.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Дреі Мускетіре) — „Три мускетара“, роман од француског писца Александра Диме-Оца драстичан (гр.) — груб, снажан, строг, непосредан Ђур (мађ.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Зато мајка, ако је отац груб, често прећути грешку детета, сакрије штету коју је оно учинило само да га отац не би казнио.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
меку, чуљећи уши, тихо пјевуши: „Пијетлићу драги с батака два, у дубок лонац носим те ја, тамо је добро, ја нисам груб. Крчи ми трба, сврби ме зуб!
Крчи ми трба, сврби ме зуб! Спремићу јутрос доручак лијеп, читавог Пијетла, остаће реп, зелени репић — ја нисам груб. Крчи ми трба, сврби ме зуб!
чуљећи уши, кроз нос пјевуши: „Пијетлићу драги с батака два, у дубок лонац, носим те ја, добро је тамо, ја нисам груб. Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ Врло далеко, уз одјек лак, шкљоцара стара опали: так!
Овде је закон зверињи, груб: царује само шапа и зуб.“ Слободан храбро одвраћа вуку: „Страдаћеш попут чворка, видећеш како делије туку, када
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Шта није требало? добро је оно. Није него шта мислиш? Према таквим животињама треба бити груб и оштар — љути се други. — Знам, молим те, али не иде, није тактично! — опет ће први.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мом духу, као и мом телу сада Груб додир само ствара радост неку; Осећам нешто тешко као клада У души, неку одвратност далеку...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Како ли, Боже, изгледа сад то дете као борац? Озбиљан, груб, обрастао у бради, намучен, права јуначина, човек. Таквог да га видим, загрлим и одмах да умрем...
и спремљени венци, велики шарени венци и бели пешкири... Ено је и стара што је увек сумњала... А утом, један озбиљан, груб, обрастао у бради, војник, јуначина, један човек издвоји се. То је Петар... И бесан, безуман загрљај и пољупци...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
После неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. — Ко је то ? — запита груб женски глас изнутра. — Отварај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Јунакињина жалосна судбина, уосталом, не би се ни могла дати као трагично интониран пад у један груб и суров (сељачки) свет кад њена чула и емоције не би били од вишега реда.
песнички преливи у интимноме животу ликова, мада је тај живот иначе - споља гледано једнолик, доста суморан, често и груб.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Само би се болно стресао на неки неправилан и груб шум. Још један ланчић везе за покојног оца, и последњи траг дивне једне музикалности: фино уво, вредован слух,
Усадише дрво за кућом. Власник, снажан, груб човек, с ваздан прстења на обема рукама, изврши над рупом у коју ће дрво заденути, неке мистичке покрете, у дубину, у
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Који ли је пак грбави старац И фришак младић био; Груб, хубав ли, крштен, некрштен ли, Кога ли је који рода и племена? Није ли све једно — земља и прах!