Матавуљ, Симо - УСКОК
У томе зачу се крцкање шибља и кораци. Дођоше два најмлађа што се враћаху са страже, а то бјеху: Јоле Раков и Грубан Стијепов, обојица голобради, стидљиви, као дјевојке; од неспавања и сусталости оба бјеху блиједа, ломна.
— Толико ми икад заспао душманин — одговори Јоле и смјеста се пружи, па то учини и Грубан. Бјеше, дакле, чета од осам друга, састављена из омладине братства кнеза Драга, из сваке куће, осим попове, по један.
Као муња брз допаде Марко Јокашев, те преграби Мушовића главу. За њим допаде Маркиша Стевов, те посјече онога. Лабуд, Грубан и Јоле, са исуканијем јатаганима, потекоше да ће преко утрине али их вођ заустави, викнув: — Натраг, луда дјецо!
Нека се и то прича! — Усред срца погоди га! — рече Лабуд, који дотле прегледа Крцуна. Јоле и Грубан прегледаше Јанка, и рече Јоле: — Јанко је рањен у ногу, а онесвијешћен је.
— Јест! — потврди Маркиша и сједе. — Ја посјекох другога, ти трећега, Перо Пуров четвртога? — Тако је! — И Грубан и Јоле показаше се баш добро? — Показаше! — И Крцун се замијени, и ми осветимо Милуна како ваља? — Све је тако!
Рана је срастала, Јанко је слатко јео, спавао и придизао се, а испирање научио бјеше Грубан Стијепов. Сјутрадан по одласку медикову, дође са Стањевића ђак Обрад, са поздравом од владике и са поруком да ће он
Као што видјесмо, Стијепо Мрков бјеше настојник, а његова сва четири сина: Грубан, Шћепан, Иван и Мишо аргатоваху. Сви се Јанку обрадоваше, али се у себи чуђаху видећи га блиједа, утонулих и
Наћи ћеш ме у кући. Грубан отиде својој кући, а Јанко кнежевој. Одмах се упути ка прегратку, гдје бјеху женске хаљине, нађе једну опрегљачу,
Ако ти није згода, а ти одреди дан и мјесто...“ Тако, тако, Грубане мој, све уради! Грубан, који бјеше преблиједио, заусти њешто, али му Јанко даде знак да не говори и додаде: — У повратку никоме ни ријечи не
Кад се пробудио, пред вечерњу, а то Грубан Стијепов сједи на клупи пред кућом. — Зар се ти већ вратио? — запита. — Овога часа. — А шта би?
Написао сам двије књиге: једну владици, а другу Саву Маркову; овдје су за појасом. — Не дао бог! — рече Стијепо, а Грубан скрену главу на страну. Не прође много и угледаше три човјека од Крсца. Они стадоше на пушкомет.
Не прође много и угледаше три човјека од Крсца. Они стадоше на пушкомет. Стијепо и Грубан упутише се к њима, а двојица од онијех пођоше у сусрет.