Употреба речи грубијан у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Та шта говорите?! — Да шта ви мислите?! Још онда к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била. — Та, шта је...

! — Та знате, фала богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан! — Но, то ће лепо да се сврши!

— Ћиро, узми се на ум! Ћиро! Одма’ идем у род; идем у бели свет ако тај грубијан не повуче што је заслужио! Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЈОВАН: (Збогом, памети!) (Отиде.) ФЕМА (сама): Погрешила сам што сам га научила француски. Сад може грубијан све разумети кад почнем говорити с мадамама.

Крмачо једна, обезобразила си се као вашка! САРА: Фидон! Овај је гори грубијан него први. ФЕМА (ђипи): Та ја нећу ово у мојој кући трпити. Ко си ти, шта тражиш ти овде?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности