Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Остали су хаљеци онакви као и свуда по Македонији, само су овде од грубог, црног сукна. У дебарској жупи, која се граничи са мијачком облашћу, ћепе је са ресама и куповно: израђују га битољски
Црњански, Милош - Сеобе 1
тих ствари, и чувајући тон веселости и увиђавности према Двору, бојећи се једнако да му у посао не умешају заменика, грубог и праскавог графа Баћанија, који је био жедан крви и славе.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Њихова поезија има више одушевљења но мере и укуса. Она често има карактер грубог анакреонтства и алкохоличарског одушевљења.
и потпуно одсуство свакога правца« код слабих романтичких и застарелих писаца, он је у претераној ревности ишао до грубог одрицања књижевности уопште, и отада је код једнога дела »нових људи« настало неинтелигентно презирање књижевности као
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Али је у Риму старац живео као и у пустињи. Облачио се у хаљину од грубог сукна и опасивао се кудељним конопцем, ходио је бос, постио и једноничио као што је то чинио у пустињи.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Неосетно, тихо пали смо под владу Друкчијег, грубог, моћног суверена: Алкохол тупи живце, руши наду На чисту љубав будућих времена.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Показаћу ја вама ко је Аћим Катић!“ Андра је слушао како цичи помрчина пригњечена уз таваницу и зидове од грубог, нетесаног камена и гледао тешко и све мрклије њихање над собом.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Неосетно, тихо, дошли смо под владу друкчијег, грубог, моћног суверена; Алкохол тупи живце, руши наду На чисту љубав будућих времена.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Снахе његове! О нежном врату младе Петрије, Откуд су злата ташки низови Са сунцем сјајну парбу водили, Сад грубог гвожђа колут зарђан По танком везу беле кошуље Облину гњечи дојка дивотних; А до ње, младе, има стотина Што, истог
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
осванула мртва млада девојка, ухваћена ноћас у скитњи и при пијанци; а на лешу је преглед лекара јасно утврдио знаке грубог силовања.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Моја душа није у таштини грезла, Нит' је било грубог црва да је начне. Ја сам ишô вису гдено бесконачне Подижу лепоте своја царска жезла.