Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А одозго је земља... И кроз тај моћан заклон као да видим онај леш на пољани. Целе ноћи је грувало и земља ми падала на лице... Пред зору се смирило и Драган се вратио. Тада сам тек приклопио очи.
Седели смо најежени на коњима, док су крупне кишне капи пљуштале по нама. Са свих страна је севало, грмело, грувало... Са шлема је цурио поточић воде и сливао се низ леђа и врат. Осећали смо влагу по телу, и језа нас подухватала.