Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ И опет чу се кроз облак сив: „Унуче добри, био ми жив!“ Разгледа Мјесец, кад близу пута грудвица бијела пашњаком лута и тужно блеји кроз ноћни мук.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Како је могла да га пожели? На Ђорђевој шубари отопи се и последња грудвица снега. Према ватри светлуцају мокре длачице јагњеће коже. Он и дале седи нем и непомичан, дебелим сукном окован.