Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
детињства, прелази кадикад у родољубље, које је само виши облик идеализације породичног гнезда, племена и родне груде: Мој је деда служио војску у артиљерији и он добро зна шта су то топови зато га сви у суседству зову артиљерац и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Држ' се браци око паса, Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија, Ал' у твоји недри туце Окле снега до две груде? Чудо, селе, дивно чудо, Ала би се млађан грудô !“ Коло, коло, наша дика, Пушка пуца: цика, цика!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Обукли нас дакле, у униформе, а на ноге нам натакарили војне гиљарке, које сам једва успевала да одлепим од родне груде, толико су, мислим; биле тешке.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
месецима у прозору стоје; И све да буде тужно, све да буде Као да свуда јече болна деца, Растапају се чежње као груде, И све кроз сутон пригушено јеца; Па кад на мене падну усне твоје, Да зајецамо и ми, обадвоје...
У пољима снежним рођене ти груде, У худоме гробу под убогом јелом. Спавај! Нек ти земља нежна мајка буде, Труни, добра душо, у покрову белом.
И у српској души никада не спава Жеља да се лежи сред рођене груде. Но ја, драга Госпо, ја баш слабо марим Да ли ће ми туђа земља кости крити, И, нимало занет убеђењем старим, Ја знам,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
се цвеће; Поклопац неба сандук нек нам буде; Блештаће звезде, к’о надгробне свеће, Над росном земљом наше црне груде.
Све је сад друго. И љубав спрам груде Рођене земље бледи сад у мени, С мишљу: нек буде све, па како буде! И само гнев празан покаткад се пени.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија Ал' у твоји' недри туде Окле снега до две груде? Чудо, селе, дивно чудо, Ала бих се млађан груд'о!“...
Нема наде да скорим друкче буде: Нит' имаш доста снаге да сам се препородиш, Нит' носиш свест у души и љубав целе груде, Да с душманима многим свуд једну борбу водиш...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ПРВИ ДАН 152 XXВИИ СВЕТО ПИСМО И ПРИРОДНЕ НАУКЕ 159 ХХВИИИ КОТРЉАЊЕ ГРУДЕ СНЕГА, СЛИКА ЖИВОТА 163 XXИX ЈЕДАН СТАРИ АМФИТЕАТАР, ЖИВОТ ЗВЕЗДА, СУДБИНА ЗЕМЉЕ 167 XXX ПРОЈЕКАТ ВОЗА ЗА САОБРАЋАЈ
У таласима Прамора клијао је, живот да се оданде победоносно рашири по целом лицу Земљином. ХХВИИИ КОТРЉАЊЕ ГРУДЕ СНЕГА, СЛИКА ЖИВОТА Београд Ви ћете се чудити а, бојим се, срдити, драга пријатељице, што Вам до данас нисам
Он би морао познавати величину и облик оне прве груде коју сам бацио, правац и брзину којом је бачена, а морао би имати и довољно дуг живот за свој посао.
Када Сунце растопи ону груду снега, распе је и испари, она је свршила своју историју груде, али њени делићи постојаће и даље, јер ништа се не губи у нашој васиони.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Полудео и кромпир, сабио се уз ограде; Сава је те јесени вадио груде с муком подилазећи под плотове. По себи се разуме, тарабе су деца ишарала, побила доста клинаца и ексера; повешала
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И одмах јој се из црвене кадифе обнажише две дојке Као две груде снега, На лепоту њину облише се руменилом стида Два снежна брега; И улицама као да диреци цветају, По горама косови
Гледам те храбро, одлучно, Први пут овде, под правим углом, са родне груде. Да ли ће те ико погледати овако после мене, Да ли си заборавио оно чиме си се огрешио, Обећао си, ниси одржао.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У засједи цуре чекале су момке: Нанула се клепет чуо по сокаку, Падале су груде по сваком јунаку, Уз дрхтави смијех и радости громке.
су очеви из онијех страна Гдје мотика звони и гдје красна бије; Гдје зној с чела капље и гдје рало рије, И тврде се груде дробе испод брана...
1912. ТЕЖАК Замахујем. Свуда купина се сплела Па ми земљу крије... И на мрке груде са мојега чела Све кап по кап лије.