Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ваздан су око мене младе, Зној ми тару, по челу милују, Својом песмом трудна успављују, Са мном паје, а на мојим грудим', Па се буде кад се и ја будим, Ао брацо, честитога века! Је л' сретнији когод од менека?
Гусле моје, овамоте мало, Амо и ти, танано гудало, Да превучем, да мало загудим, Да ми срцу одлане у грудим', Та пуно је и препуно среће, Чудо дивно што не пукне веће.
“ Па ме гледну, гледну жалостиво, Раскиде ми оно срце живо. Па га онда ка грудим' принела, Па га љубну сред чеоца бела, А из ока гронуше јој сузе: „Боже, Боже, зашто ме не узе?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Амо и ти, танано гудало! да превучем, да мало загудим, Да ми срцу одла'не у грудим': Та пуно је и препуно среће, Чудо дивно што не пукне веће!