Јакшић, Ђура - ПРОЗА
али ни несрећнијег!... Јер, гле, овако поцепани као што смо, свугде својом крвљу, својим грудима и својим животом служимо мекушне туђинце... Ал’ доћи ће дан... и сваки ће народ дан свога васкрса славити! . . . . .
Зар није то благородно? Није ли мудро то? Ако се врате Срби, с пламеном освете у грудима, а тврдим челиком у десници, они ће их лепо дочекати, а у знак своје верности и пријатељства имаће доказа: — Ето, ми
Ох, боже! Хоће ли доћи дан? Хоће ли доћи час?...“ — И његова сува рука лупаше немилостиво по рањеним грудима. Ја сам стрепила од стрâ, а тетка му улеваше наду у рањене груди: „Доћи ће дан, доћи ће и час освете!
Ох, да знате ви, драги пријатељу, каква је то наслада пролевати сузе на грудима верног пријатеља ил’ љубавника!... На његовим грудима бих век проплакала, у његовоме загрљају била би ми и туга
На његовим грудима бих век проплакала, у његовоме загрљају била би ми и туга сладост. О, шта и шта пута сам ја баш за тим сузама плакала;
Све је изгледало величанствено, пуно тајне, чисто ти дисање у грудима застаје, чини ти се да је и онај скакавац што из густе траве сиче, јачи од тебе...
Остарео је у самоћи, ни жене, ни деце... Глава ћелава, руке суве, увеле, али у грудима поштено срце, пуно љубави према ближњему... Једва се смркне, а учитељ већ помишља на свануће.
Они су му попуњавали ону тужну празнину, коју су многе жалосне године у старчевим грудима оставиле... Међу осталим младићима онога времена беше и неки Ђоша Лазић. Њега су дали у Крагујевац да учи занат.
Па онда веруј ономе што вели: „Ја познајем човека...“ Вараш се, пријане мој!... У грудима је његовим суд у коме је мрзост и љубав, пламен и вода смештена...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је горео и без сунчеве топлоте. Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... Дуго је лутао.
Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... Дуго је лутао. Нити је осећао глади ни жеђи.
И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... Оста нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста освета... Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!
Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: — Дојо! Цијо моја! Немој ме клети!... Ја сам твоје дете...
Сад збогом! Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... И Дева оде. Хајдуци осташе оборених глава... Станку је врило у грудима. Та он ће опет видети Јелицу!... Да ли ће она пристати да пође за Лазара?... Мора, натераће је... Не, неће!
А Иван је мој!... Како му ја рекнем онако ће кметовати!... Лице му се разгали... Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... — Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...
Онда се наже нада њ. — Је ли, Турчине, где ми је отац? Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним. Он заусти да рекне, али не може. Станко заману ножем. — Где је, одговарај! — У подруму...
И он осећаше грозну мржњу... Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... Али ноћ већ паде, а Лазара нема. Њега поче обузимати неки страх.
Прва пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...
Као махнита јурну и побеже... Али Станку то оста у памети. Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. Он није слушао оца.
Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: — Чијо!... Чико!... Он је љубио све... Срце му се разиграло у грудима... Па још и Јелица ту! — Станите! — рече он и збаци капу с главе. Треба још неког да поздравим!...
Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЗИЗЕМА Зизема има трбух као штит царев о који се разбију сви јуриши непријатеља. Брадавице су на њеним грудима као две крупне капи крви рањене лавице.
је жена равнодушно да се појави пожар њиховог града и осветли шуму, да би пробудила свог драгог и показала му на грудима своје гривне које није у мраку видео, и своје очи зелене као две купине у којима се легу змије.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сав свет је она, и она сав свет! И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што
Био је сав знојав. Раздрљио џемадан, распучио кошуљу па му се виде густе црне длаке на грудима. Намрчио се као Турчин. — Дај још! — вели мојој мајци. Она стегла срце.
Мати брзо пирну у свећу, па и сама леже у кревет. Мени је испод јоргана куцало срце као да неко бије чекићем у грудима. Врата се отворише и мој отац уђе. Обрте се једном два по соби, па онда, не палећи свеће, скиде се и леже.
Анока се диже. Погледа тамну слику Петрије више себе. Напрасно јој се нешто преврте у грудима. Сасвим изненадно, а бескрајно силно, нека хришћанска жица зазуја у њеним грудима: — Петрија! Иди спавај!
Напрасно јој се нешто преврте у грудима. Сасвим изненадно, а бескрајно силно, нека хришћанска жица зазуја у њеним грудима: — Петрија! Иди спавај! Петрија ништа не рече. Баци подупирач и пође. — Петрија!
Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом. дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. — А што си ми се замислила, голубице? — рече Иконија. Мара још дубље повуче пару: — Ништа!
„Одсада ће браца Мика овако да ради.” Хтео сам после да устанем из кревета. Да се ударим десном руком по грудима, а леву да испружим. Онда десном ногом да лупим о под: диxи!21 і да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Та колајне и висе на грудима; а кога сте још видели да му висе на трбуху?! А био је заиста и награђен, јер поп Спира је имао црвен, а поп Ћира
— Та, оно, додуше, тако је... — Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија, и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ниједан ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку! Чувајте се, господин’ Перо!
тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силих бикова у лејама, и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха. — Нема га,... отиш’о је — прошапута Јула. — Хунцут један!...
Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био он! И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб. — Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула. — Бог ти помог’о, дете!
! Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа? Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлиска врата, ударало да искочи.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
себи, да ли је могуће да он није више ту, покрај ње, уз њу, он са свом својом мушком снагом и лепотом, он, на чијим је грудима она прво упознала ону слатку стварност среће.
Пољуби то место. Љуби га дуго и страсно. ја сам га до безумља дуго љубила. А ово сам држала на грудима, на оне две капље крви, да ти испратим најдраже место твојих као жар врелих пољубаца. Не уби ме! Чувај се!
Али су дани пролазили и Христић се постепено стао стишавати. Оно оштро трње у грудима није га више боло као оне прве ноћи и сваког дана падали су му на ум неки нови разлози који су га уверавали како се он
и моли све оне у соби да изађу, јер има да пише неки важан званичан одговор, а већ јасно осећа оно исто трње у грудима и оне бодље и мачије нокте како га поново почињу грепсти, те се све убиствено завитлало доле дубоко у оној сенци.
Раздрљен, са оним чупавим грудима, бос и разбарушен, онако напрегнут и погурен, имао је пуно зверског. Наједанпут, тамо на улици, зачуо се неки жагор и
Само је проналазач фитиља спавао с брадом на грудима и патентом међу коленима. А Јуришић седи, слуша све оне жалосне историје по реду, мучи се и мисли: Бога му милог, где
сумњем да је од мене несрећнија. Јер све оне несреће њихове стоје ми сад скупа овде у грудима пуним суза. Стоје оне ту склупчане у живу рану коју неки оштри нокти чупају и кидају и сва та сума неиздржљивих мука и
И кукам и вриштим, запомажем, вапијем и тражим ону једну једину на чијим би грудима хтео да заборавим све. Дабогме, све је лаж, и ја знам да је лаж, и опет седим ту у возу, и све сам ново обукао, и
тај човек, — грцао је он, — учинио је због вас... И он осети нешто тако гадно у грудима да се загуши. Али га жена није слушала.
Сад је тако тихо и лако у мојим грудима. Од твога писма све ми се чини промењено, у свакој ствари видим тебе. Да ми је да сам паметна као ти, па да нађем
и муњевито и очајно пропе; али, у исти мах, ненадно и неспретно омаче задњим ногама и, отиснувши се грозно и грунувши грудима у груди оног човека, сручи се заједно с њим преко ивице моста у онај бездан.
ужасну трагедију, најславније, по боловима, генерације које нестаје и чија је свирепа судбина: да на крвавим својим грудима, пуним рана за принцип отаџбине, пригрли, хтела не хтела, онај племенити принцип космополитизма. Јадница.
Африка
Шума је овде једна компактна маса која се брани од свакога приступа, као грудима. Стазице, као тамни ходници, одводе кроз то зеленило у какву малену урођеничку плантажу.
Кад се ритам развуче, девојке и младићи приљубе се плећима једно уз друго и играју у месту слободним грудима и слабинама. Кад се ритам убрза они се окрену једно другом, обухвате и понесу тај покрет у круг.
Мали, ћелав, напућен као дете, потписан широким каишем преко платнених чакшира; његова ланена кошуља раздрљена је на грудима; на босим ногама су урођеничке сандале, а каск на глави вероватно да је још пре осамнаест година, када је полазио за
силази звериње на појило иако моје бело одело — оно исто које сам обукао да запањим госпођу Беде — траве бојадишу, по грудима и плећима, јаким обојеним пругама, ми се враћамо само са два зеца, што је Швајцарац погодио, између оне десетине које
Младић се доброћудно смеши и само кад мисли да ће га рука Н-ова дотаћи и у прса он шаком покрива једну мрљу на грудима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сребрна дугмад на његовом славонском мундиру била су светла. Држао је, на грудима, своје везане руке, као пар голубова. Као да се помирио са њима.
Кад се госпожа, најзад, после толиког чекања, појави, у клепет својих папуча и звекет својих ђердана и ђинђува на грудима, Трифун према њој не окрете ни главу. Чекао је да слушкиња, која је била унела каву, ладолеж, оде.
Кад је покушао да се ишчупа из тог, лудачког, насртаја женског, лопта му остаде, на грудима, закачена у ширите сребрне, које је имао на срцу. Једва је дисао.
Видећи га крај матере, на грудима, повика: Оће сисе је ли? – Видиш ли овај прут? Тебе матору ћу умлатити бијући само ако му још једном даш!
Била је стисла руку, под грудима, на срцу. Једва је што говорила, све до одласка, у Осек. Кад је остала сама, тог дана, седела је дуго, непомично, чак
Тај чичица, са жбуном седих длака на грудима, причао је нешто онима, који су чучали око њега. Кад га зовнуше, поче да посматра, мрзовољно, Исаковича.
чакширама, у капуту официрском, тамноплавом, са белим реверима, пун црних шепута у коси, пун сребрних ширита на грудима, на шта ли је личио? На лутку. А држао се охоло. На трикорну је имао росијску кокарду.
прала и расплела своју риђу косу, а обукла тога дана, случајно, нову хаљину, широку испод струка, а дубоко исечену на грудима. У бојама булки.
Муцао је нешто што се није чуло. Петар је на то, још увек смешећи се, здрао руку Павлову, са својих ширита на грудима, и говорио братучеду, право, у лице, мирно, али са мржњом: „Дур! Кад ти кажем! А што се ти, дугоњо, мешаш у ово?
необично љупка појава – средњег раста, лака, не само са ванредним, плавим, свиленим, ципелицама, него и ванредним грудима. Била је сва слична статуама свог времена, од мрамора, и порцелана тога доба. Имала је велике, тамнозелене, очи.
после толиких несрећа, брат неће, ни да види, брата, то је за Павла, који је био поносит, била нека змија у грудима, која за срце уједа, нека ватра у глави, која ствара мрак у очима. А није Трифуну био ништа крив.
кћи Петра Великога, лепа, снажна, млада, дошла је у бараке преображенског пука, гологлава, са оклопом кирасира на грудима, као богиња Палада, и повела војнике и узела Зимски двор. Елисавета, царица свих Руса, свих Росија – виват!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Вратне су им жиле врло јаке и скоро као код говеди набрекну под приливом крви. Кожа на лицу и на голим грудима препланула и као уштављена, набрана у многе боре које се укрштају и преплићу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
падале мачке које сам једно поподне, отишавши да му однесем неку поруку свога оца, видео како леже по његовим ногама, грудима и свему. Биле су дебеле и лињале се тако да је ваздух био пун длака.
Са својим натапираним тиквицама и грудима шиљастим као сам враг, оне су нас увек гледале тако као да виде неког иза нас.
Кад сам пролазио поред њега, учини ми се да видим како му на раменима, грудима и свему осталом леже и преду оне дебеле мачке.
- Ми смо будале, ми смо две најпроклетије будале на свету! нагло се зауставила повукавши мој длан ка својим грудима и рекла: - Слушај!
Била је то цура са чврстим бутинама и грудима и научила ме је извесним стварчицама пре две године кад су наше породице проводиле један заједнички распуст.
Сунце ме је као врели маљ ударало по потиљку а баздух ми се цепао у грудима као свила, реско и болно. Био је то млак ваздух пун влажног мириса песка, врба и речног биља, али мени се чинило као
Багрицки је још говорио, али сада више нисам видео њега, већ мачке како му леже на грудима и свуда. А испред гимназије блештало је учопорено крдо аутомобила.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Лежећи сатима на његовим грудима, она му је, шапућући нешто неразумно и неразумљиво, љубила ребра, грло, очи, уста, уши.
Међу њима, два Циганина, скоро сасвим гола, са конопљом на грудима, покушаваху да оглођу неколико опрљених папака, које нико није хтео да понесе.
Тек тад поче да трчи под пљуском што га је шибао невешто, по глави, врату, грудима и леђима. Урлајући од бола, а везаних руку, крвав, трчао је тешко, вијући се, савијајући се и љуљајући се, тако да је
Права и снажна, као што су анђели, високих колена, са крилом и грудима што су, при сваком кораку, дрхтали, она прође крај њега, излазећи из лађе, као да хтеде да му покаже како се, мада је
У први мах, он се препаде за брата. Виде да му је у кућу довео ђавола. То дрхтање на грудима, та висока колена у ходу, то дубоко дисање при пушењу.
И мада сад беше још лепша, снаха га више није опијала својим ходом, превијањем и грудима, као пре. Тако му се бар, у први мах, учини.
Облачила је своје тршћанске и млетачке хаљине, пуне провидних чипака, затезала своје свилене чарапе и превезе на грудима, па их је после опет свлачила. Мада јој није било до песме, и мада беше уплакана, пила је и певала.
Марс, у руци са штитом, на коме је урлала глава Медузе, док је на њима лебдела крилата Победа, са ванредним ружичастим грудима, дувајући у фанфару.
Са потпетицама свиленим, високим читав педаљ, и грудима откривеним и ружичастим, као у оне Победе, на слици Принчевој, које се Исакович сетио.
Обрнула је мало своју главу, додирнувши га грудима, тако да осети његову близину, увидевши тек тада шта је имала и изгубила.
је затим запањен и са лица, виде да се сва обукла у ружичасте и беле чипке, са два реда огромних превеза на грудима и са рукавима, који су од лакта и сами били читаве сукње.
Немогуће му се чинило да она, онолико лепа, не буде красна, са својим грудима, плећима, куковима, коленима, бар дотле док се он сав не растопи од миља, док је се не засити од уживања.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ Гости, држећи руке на грудима, поклоне се куму и кажу: „Нек је срећно и дуговечно; дај Боже, дај Господе!“ После овога следи напијање здравица,
као свој предмет имају чак и дете у мајчиној утроби, тек рођено дете, дете у колевци, а понајвише дете на мајчиним грудима.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
дана победе, која у том тренутку није нимало личила на ону добро познату даму одевену у завесу, са заставом, голим грудима и свачим, како су је доцније представљали заслужни сликари.
На телефонској говорници, окружен разјареном гомилом, стајао је предратни индустријалац са таблом на грудима, на којој је писало: ШВЕРЦЕР, а његова кћи, која га се одрекла, играла је валцер »Из бечке шуме« са младим поручником
на једном од тих малих људи, баш као што се зауставља руски рулет; прст се зауставља на његовим уским гладним грудима, прст судбине се зауставља тачно изнад његовог птичије куцавог срца, које је и не желећи доспело у свет убица и
Да их стави у џепове, било је непристојно. Није могао ни да се игра кључевима, јер их није имао. Да их скрсти на грудима, није му се дало — неколико момака стајало је у тој пози око њега, а он није желео да се понавља.
Разгледала си своје младо тело у пари Јавног купатила што заудара на лизол. Још од летос је тамно. Две беле траке на грудима и преко кукова показују облик твог лањског костима.
Најпре јој је извукао једну, а онда другу ногу, усправио се и шутнуо гужву тканине у таму. Осети на грудима и маховини између раширених ногу топлину болесно млаког ветра, који се однекуд пробијао у котлину.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
свога града учинили синоним мира, људи који ће за своју слободу исто тако као и некада поново стати под зидине града и грудима дочекати много јачу силу... Од четрдесет одабраних књижевних састава, половина изгледа отприлике овако.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Они хоће одушевљење, и да би »свети пламен«, увек буктао у њиним грудима, они пијанство постављају као једну књижевну потребу, алкохолизам сматрају као атрибут »богоданог« песника.
Али његова природна оригиналност била је кобна за њега. Његова главна мисао је постала: песник, у чијим грудима букти свети пламен поезије, треба да буде другачи од осталих људи.
Милићевић, Вук - Беспуће
сва граја још је више повећавала спарину у кавани, пуној дима који је правио маглицу, дизао се према стропу и гушио у грудима.
Манојло лежаше на кревету, са затвореним очима и јечећи; на раздрљеним рутавим грудима и на обнаженој десној нози до изнад кољена, видјеле се ране с којих отјецаше крв коју му жена заустављаше, испирајући
Он је погледа: она сјеђаше с рукама у крилу, с обореним очима, с лицем у које је ударила крв, с облим грудима које су поигравале.
молбу, и преклињање, поздравља га радосно као брата или пријатеља, с уживањем га прати како расте као и његово срце у грудима, како мало по мало прекрива небо, како се примиче, прилази, спушта.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ока командиру прошибаше кроз главу сви прописи и параграфи везани за овакав случај, али од тога му се више стијесни у грудима. Врага, за луду нема закона, шта јој ти можеш, трпи што те снашло.
Предсједник пажљиво одмјери бившег митраљесца. Избријао се ратник, закопчао, на грудима сребри се Споменица, сијају три жута Ордена за храброст. — Богами, ти се баш дотјерао, а? — Па јест, и ред је.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице. Била си само у јелеку и шалварама. Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.
— Стано! — Викнух. Ти се трже и ослушну. — Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима. — Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.
С тупим и учмалим изразом лица, раздрљеним и косматим грудима, погледом бесвесним и тужним, чињаше он на човека утисак снажан и некако одвратно тужан.
Из неких дворишта чује се како тутњи коло, звецкање дуката и дубла у низама, на грудима девојака... А од Стојана Доњовранчета допире писак деце, плач жене и његова вика.
Уђосмо унутра. Мита насред собе. Испружен, мртав. Већ и покров пребачен преко њега, те му штрче на грудима скрштене руке и на ногама нове, сад из дућана узете, ципеле. У фесу, везаних вилица... Испод њега бели се чаршав.
— шану ми остраг; — још није очитан. Видиш да нема крст на грудима. И заиста на прсима није било крста, већ само његове скрштене, мртве руке. Седосмо међу остале. Сви ћуте.
Згрчен, упалих рамена, са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње. Она се тресла. Изгледао јој је тако, тако...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Сећа се тужан кале у несвести, сећа се своје ропске заповести, осећа грижу у грудима гује, ох, ала једе, ох, ала трује! Једе му срце, плућу и кости, „ох, боже!” вришти, „опрости, опрости!
У заносу и у жару, ја подиђох твом удару, у жестоком, у загрлу, грудима те дигох, врлу — обамрлу. Ја подиђох том удару, ал' од жешћег од удара, од очију, од недара, оста рана без видара!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
То је дивно видети. Изабела, молим те, лежи мирно, не ударај ме по грудима. Дивно је видети човека који зна где треба да троши снагу. — Ја се бојим да Мигуеле није човек који то уме.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Немо ме ломити. — Ја миром ваздух појим, Миришем људима; А онако би свео На твојим грудима! МЛАДОСТ Раскошног пролећа крас Лептирак облеће мали И пије медену сласт, И, блажен, Господа хвали.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Задатак је њихов очајан: да се крећу све док их непријатељ не опази и не припуца на њих. Они треба својим грудима да открију непријатеља и да погину сада, кроз који минут. И опет иду сигурно и смело... Изгубише се иза врха.
А ову чистину је требало претрчати и пробити се слабим грудима кроз читав рој челичних зрна... Сетих се баш тада како су, за време овога јуриша, људи спокојно седели у далекој
у далекој позадини, ћаскали пред кафанама, док су овде молећиво погледали у небо, дрхтали, стрепели, затим голим грудима налетали на бајонете и умирали... Изгледа као да су се мртви ослободили мука.
Једноме запалили свећу и ставили је између скрштених руку на грудима. Над другим је плакао рођени брат... Трећем је текао црвен млаз крви из ока, а четврти је био без главе...
Војници му откопчаше брзо копоран и угледаше велику рану на грудима. Требало га је подићи и он јекну. Онда ножем расекосмо блузу и кошуљу, која је била сва влажна и задах свеже крви
Војници мрским очима гледају оне плаве униформе... Али они су закрилили отаџбину својим грудима и омеђили је мртвим телима својих другова. И само дотле, до те живе међе могу доћи они у плавим униформама.
Можда смрт, а и мм сви остали. А онај јауче... Сад ће, сад... Сунце сија, а земља плитка... Срце думбара по грудима као мал. — Ето их! — викну Радојко и полетесмо ка пушкарници.
Војници га гледају и ћуте, нико не сме да му приђе... Било их је са разнесеним грудима, други су лежали непромењени али непомични, као да су заспали.
Пипнух се по глави и грудима... Жив сам... Сетих се одмах да на овоме месту могу погинути. С напором се подигох и тада угледах коња, који је стајао
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...
Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине. — Чекни де ти Перу писара, чек!... Он ће тебе ’нако знаш...
Љубицом облада зебња ; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без
Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити. Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити. Али шта је ово ?... Некаква топлина око десног образа.
Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију... Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...
Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.
А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?... Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима ?... Је ли се то збиља већ свршило ?... Он се наже њеном уху и прошапта: — Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...
али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош. — Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.
Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла... Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну: — Не могу, не могу више
Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: А ја од ујтру не вадим руке из корита! СИМКА: Она карминише и брадавице на грудима! ГИНА: Не би се либила да изнесе чавку на тезгу, па дрмај, Дрмане, и кудељај, Куделине!
СОФИЈА: Боли! БЛАГОЈЕ: Јеси ли се за њега нашминкала? ГИНА: Курва, карминише и брадавице на грудима! СОФИЈА: Јесте ли полудели, боли! ДАРА: Треба тебе у Сибир! СОФИЈА: Шта то радите, пустите ме, боли!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
“ А напољу пада снег, и још увек пролазе даме са полуголим грудима, увијене у крзна. Али не шетају више туда официри. Ретко ако који прође.
Огромна његова скулптура толико је напета од снаге и „етичке“ експресије, да Шарац, са испалим грудима, изгледа као гусак. Французи су стајали и шапутали уплашено: „qуе ц’ест дрôле“.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
На грудима Ескулаповим биће златом урезане речи: 'Грађани града Крадије, из вечне захвалности за заслуге према Отаџбини, лекару Ми
Министар војни, мали, журав човечић, с упалим грудима и танким ручицама тек беше свршио молитну мало пре него што мене прими.
Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима. — Па јесам ли ја вама, за име бога, говорио да у мом кабинету буде стална темпаратура од шеснаест и по степени, а
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Зар се ја чега бојим? Ах, да, јес' богме...« И ту му се опет као стеже нешто у грудима, као кад се човек сети нечега врло неповољног. Навуче му се облак на очи и он се намршти: »Боже, шта ово ја чиним?...
Стаде да му се навлачи нешто као провидан облак пред очи, застаде му нека тежина у мозгу и грудима, цело тело изгуби ону обичну еластичност и покретљивост, клону и постаде млитаво.
Чело му се намршти, очи јаче засијаше, цело лице доби сувише љутит израз. А мука у грудима мори и гњави, и да овако траја дуго — полудео би.
Дах се у грудима стеже, грло промукло и осушило се, из целог тела бије нека ватра, па ипак је тако хладно, да бих радо стао на овом
— Хајдуци! — викну неко, и свима се одсекоше ноге и застаде неки терет у грудима. Бесмислено, плашљиво, без једне капи крви на лицу, погледасмо према себи, и свачије прво осећање беше жеља: да баци
Ти ми сам отвараш врата! тераш ме из куће, је ли ?... тераш ме! Обарач се омаче... њему само закипе нешто у грудима, појури у главу, обузе га свега и он дрекну, закрешта, јер га већ издадоше гласне жиле: — Напоље!...
— Море, да видиш, нисам ни далеко. Целе зиме нешто не ваљам, а има недеља дана како осећам велики терет под грудима.... Све ме нешто дави, а не смем ником да кажем... Овако под лажицом, баш овде ет’... Па кад почне да жМијâ, жмијâ...
тај велики догађај... Повуче опет за уже, и кад се поново разлеже громки глас, он осети неку страшну празнину у грудима и осети се одједном тако сам и тако несрећан, како се никад није осећао.
иде добро, али кад подигох глас и узвикнух оно »одољеније«, а тек у грудима нешто пуче, откиде се и баш на самој средини закркља нешто...
баш се не види добро шта чине... Детету изгледа, као да је видела тетину главу на његовим грудима... само за кратко време, па после опет нема... И чује се глас: — ...Па да се никад више не растајемо !...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
дотле дошло?” „Где сам то, међ зверима или људима? Историјо, зар ти је уназад потекла река? Ко нож да ми је сад у грудима: То је насртај на основна права човека! Ви не знате да је трговина људима Укинута још пре пола века!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ноћи, ледена ноћи, ја те волим, Као што волим све кржљаве створе Што самрт носе у грудима голим, И које тајне бољке дуго море.
Векови су прошли и заборав пада, А још овај народ као некад грца, И мени се чини да су наша срца У грудима твојим куцала још тада, И у мучне часе народнога слома, Кад светлости нема на видику целом, Ја се сећам тебе и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. | И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.
Иде полако. Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава. Нећете је никад видети да једе. Готово никад ништа.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Главом је свијех надвисио, а грудима би заклонио два осредња човјека. Под орловским носом стрше му брчине сиједе, дебеле.
На ногу му бјеху докољенице и црногорске гаће; на грудима џамадан од црне чохе, а опасан бјеше црнијем пасом. Ћелија бијаше пространа колико би три пута крочио про ње и,
Сад он видје своју слику и мало се снеби. Бјеше чудновато некако одјевен; на ногу уске лаче а на грудима прслук од црне кадифе извезен по окрајцима; око врата мрежаста огрлица; на глави му плосна капица од црне свиле.
И он тобоже хоће да се крсти а не умије, па мрси прстићима по грудима. Пошто се „одужише Богу“, посједаше. „Дај, Стаке!... Попу најпрвоме!“ мигну сердар. Дјевојка му поднесе чашу ракије.
а то је бивало или ноћу, кад дивна планинска природа у торжеству љубави ублажује патнике и учмалу срчаност у младијем грудима буди; или дању кад би се осамио гдје год у хладовини па маха дао крилатој машти.
Забоље га то, па је загрли и стаде је љуљушкати на својим руњавим, раздрљеним грудима. „Нека, моје дијете, умири се... Реци само једну ријеч своме тати!“ рече јој он неколико пута. „Пусти ме!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Девојка се открије па рече дечку: „Е, то си погодио; сад казуј шта имам на грудима.“ Дечко одговори: „Имаш сунце.“ А Турчин се одмах утакне: „Валај и била, баш сам то хтео да изрекнем.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
око њега, он се прекрсти три пута са три прста „по ришћанску“, метаниса три пута шапућући њешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу па поче попијевајући: — Зелембаћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи, угњу
Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину. Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа. — Ма шта сам ја крив? Шта сам крив, за ране Исукрстове? — кука Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују.
Чудан ђаво. Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно заковрченијех длака. На њему бјеше јечерма са јоште њеколико иликâ, а не може се распознати какве је масти.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
НЕ ПРОНЕСОШЕ КРОЗ ШПАНИЈУ ФЛОР Не пронесоше кроз Шпанију флор. Ал носили су црно срце у грудима. Твој син и твој муж као бор и бор Нестварни беху: тек сенке међу људима.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад се врати с поклонима, донесе кући у грудима и парче љуте туге, које излижу и испију женина силовита миловања. Ове јесени и ове зиме... Каква ли ме То несрећа чека?
Дуго се клати задихана тутњавом у грудима. И свог корака се боји. Црвено око пећи гасне и плех ситно цвокоће. И мрака и плеханог цвокота се боји.
Он се брзо свуче и баци у кревет. Очи се не затварају: поглед туче по црном лептиру на белој кошуљи. У грудима кипи нешто горко и врело.
пре но што је први пут после Бадње вечери ушао у очеву собу, двапут је, прикрадајући се, долазио до врата и с тешким грудима враћао се под вајат. Рука у џепу није испуштала хартију. Хартија је шуштала под немирним прстима.
— Имаш право: дан је за бројање пара. — Много сам пио... — Чинило му се да ће умрети од муке у грудима и стомаку. — Човек који се понеки пут не напије није човек. Само да она војска не направи неку несрећу.
маше ручицама, миче усташцима као да јој нешто прича, и она га љуби по црној косици што је прекрила чело, љуби га по грудима, стомачићу и табанима, љуби га свуда, своје дете, сина! А паром, кроз благи осмех, текле су јој мисли...
Иза општине Тола оборио војника, опкорачио га, седи му на грудима и обема рукама га дави. Војник колута очима и више се не брани.
И мрак. Никад тако није било. Никола снегом напуни врела безуба уста да загаси жеђ. Огњиште у грудима. Усијани оџак душника. Ње више нема у кући да га понуди ракијом. Шта он још чека. у подруму?
Ако Ђорђе сазна, изјуриће ме. Код кога ћу да надничим? Њој је на трбуху и грудима све брже расла тежина, све више је гњечила, срцем га жустро песничала, а пријатно јој што је толико тежак, јер никад
Месец је јео сенке и журио да се успне тамо одакле се све види. Аћим је, клецајући, газио по грудима сенке, док се глава вукла по белој прашини тамо где ће конопац срчику да јој прекине.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
По жбуњу и по стази блештале су пахуљице јасније од звезда. Пуним грудима удахну девојчица ледени ваздух, решена да о Татагиној деци никоме не каже ни речи, али чим уђе у своју кућу, из уста
Тешко је било одредити где има више светлости, више искрења: на небу или на земљи! Тешко је било не удахнути пуним грудима бистри ваздух! Изнад њих трепериле су звезде. Плачку се учини да види како се неке од њих спуштају ка земљи.
Гипка и моћна крила била су му прекривена сребрним перјем, а кљун и канџе руменији од корала. Једино му је перје на грудима било бело с лаким седефастим одсјајем.
»Зар је то Мајка ветрова?« помисли дечак. »Како је грозна!« — у грудима му застаде дах од гађена, окрете се и хтеде да се врати, али га туга у очима чудовишта задржа. »Морам јој помоћи!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Вишњић га је брзо осетио над собом, неки силник, мук је трајао, сабља га је већ тукла, пљоштимице, по лиду, по врату, грудима, није се измицао али се усправљао, силник је урлао а мук бивао све дубљи, он лаже, гад, Хасан никад није био слеп,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Векови су прошли, и заборав пада; А још народ овај, као некад, грца; И мени се чини да су наша срца У грудима твојим куцала још тада.
Попа, Васко - КОРА
сну нашем преноћило 15 Улице твојих погледа Немају краја Ласте из твојих зеница На југ се не селе Са јасика у грудима твојим Лишће не опада На небу твојих речи Сунце не залази 16 Сијалицу добру палиш У тузи мојој смеђој Ливаду ми
не опада На небу твојих речи Сунце не залази 16 Сијалицу добру палиш У тузи мојој смеђој Ливаду ми простиреш На грудима својим Голубове окупљаш У радости мојој беле Цигарету мојих брига У срцу своме гасиш У грозду тамјанике На моје
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
рамена, прикачена о њих златним аграфама, спуштала се, чак до чланака, сребрнаста, заталасана хаљина која је имала на грудима дубок исечак, а изнад кукова била везана пурпурним појасом, извезеним бисером.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
је седео према мени, препланула лица, огрнут блузом, са простом војничком шајкачом на глави и Карађорђевом звездом на грудима, без палетушка и осталих официрских знакова.
Ево, често узмем њену фотографију, гледам и мислим: колико сам јој пута, држећи је на грудима, обећавао рај у који ћу је увести, и колико су стотина мојих врелих писама под заклетвом потврђивала ово моје обећање
Неодлучан посматрао сам је муцајући нешто и падајући у све већу забуну. Витка, али бујних форми, са великим грудима које су се уздизале, зажарена, уплакана, била је дражесна у својој лакој хаљини сасвим припијеној уз дрхтаво тело.
Можда ће на њеним равним грудима наћи онај мир што га је, овде, на облим, узалуд тражио. Уосталом, како му да Бог. Има једна ствар само: њему овамо
појури студен споља као бес и сестра Ѕтепхенѕон улети задихана, са покислим руменим образима и црним мачетом на грудима испод шала.
посматрају црно враголасто маче, што мирише на покислу длаку, како: извученим ноктићима своје мале шапе гребе по њеним грудима и тражи да ухвати оно дугмасто испупчење на које су некако нарочито подмукло, са пуно похотљиве радозналости, упрте
Енглескиња, велика добротворка, чију кошуљу (да споменемо само пристојно парче рубља) и сам носим на својим витешким грудима. Покушао сам да се учтиво извиним. „Аттендез“, узвикнуо сам као у „конгену“.
Јер, ако сте ви мис Тебе, ја сам... упамтите добро, ја сам мис Мене.“ Па сам се лупио по грудима, треснуо мамузама, поздравио је и оставио страшно збуњену под стрејом.
„Смрт“, севнула је кратка, ужасна мисао и Петроније Свилар, кога су тукли по глави, грудима, трбуху и коленима нечим страшним, тупим, онда обема песницама једновремено са обе стране у вилице и слепе очи, осети
Онда Свилар скиде капут и оста у кошуљи. На грудима ниже десне сисе, и обема рукама са којих су спали искаишани рукави његове сиве радничке кошуље, указаше се тада три
и растрзан хиљадама црних болова Петроније Свилар са грозном одвратношћу пљуну на велики ожиљак гранатине ране на грудима. А кад опет подиже главу, велика и као крв црвена кугла упадала је нагло тамо иза Бежанијске косе.
Сажали се на ме. Спаси ме! Спаси ме! Спаси ме!“ Осећам: уста ми се осушила, у слепим очима, у билима, под грлом, под грудима, свуда, лудо брзо бије, куца нешто као чекић; полудећу, умрећу, шта ће бити са мном!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Ти си, Иване, пун контрадикција! Једно клупко интимних контрадикција !... Не схваћам како с тим клупком у грудима можеш живјети, како с њим можеш ступати кроз живот!
плитким и крадомичним удахом, гутљај зрака у горњи дио прсног коша, испунити њиме шупљинице неке порозне кости у грудима — и само завеслати длановима. Успео се на двије степенице, испружио руке, отиснуо се ножним палцима, и запловио.
Искрпала ми је и кошуљу, и сад осјећам како ме густо испрошивано мјесто на грудима пријатно гребе захвалношћу по лијевој кључној кости. Обрисао сам блатњаве мрљице и пошао даље.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако
— Овамо !... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... Попадоше на њега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила... Савладан је, побеђен...
Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима. Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи...
— чује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... ...Из груди опет полази нешто врело и необично ... јури кроз грло, али не застаје...
очи се зачуђено раширише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
као жетелац, много су ми помогли и ја сам био тај који сам положио бруцошки штап на земљу, легао на њега и покрио га грудима. Притисак гомиле садашњих и бивших бруцоша који су се наслагали на мене претио је да ми штап поломи ребра.
Ћипико, Иво - Приповетке
— и упре у њ плашљиво очима. —Умро је, — одговори мирно дете и загледа се у ватру. Њу у грудима љуто жицну, као да јој је ко заринуо нож у срце. Часом се уздржи и упиљи поглед у чељад. Нико не трену оком.
Али када изблиза угледа велики град и ступи на његову обалу, нешто јој се силно у грудима потресе, па затим у души наступи тајац. Бесвјесно корача уз Лазу према Спасојеву боравишту, у очитој стрепњи.
Идем! — рече у сузама парон Зорзи кад се жена срдито одмаче од њега. Полако силази низа стуба. У грудима га јако тишти, плакао би. Отвори кућна врата и устави се на прагу. — Морача, збогом! — јави се. Жена не одговори.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Аранђел га је дан раније посматрао како је, нем и од бола суманут, окајавао непочињене грехе ударајући голим грудима у шиљат багремов колац.
на другој страни, Аранђел посматра ништа мање језовит призор када јеромонах Пантелејмон, са одсеченим језиком, голим грудима удара у зашиљен багремов колац, што симболизује српска страдања под турским господством.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Апостол’ма пребледило лице, Задрхта им срце у грудима; Тад’ ће један Христу да прозбори: „Ми веслати више не можемо. Зар ћеш пустит’ ту да изгинемо!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Видите овај зид? Ту ћемо поређати неке голишаве људе и фрајле с раздрљеним грудима и с неким клобуцима на глави, где се на пауни возе.
Краков, Станислав - КРИЛА
Крај реке је нађен свега један полунаги леш војника. Из врпцом притегнутих гаћа вириле су надувене ноге. На грудима је имао крваве проломе. Потпоручника Мију донели су полумртвог на носилима. Имао је кук прострељен.
Слух се напреже и чека фијук. Дах застаје у замореним грудима, које болно стежу. Ипак се бежи. Одједном одозго са две стране заклокоташе туђински митраљези.
— О... о... о... Крв је избијала на грудима, и лила се преко суре блузе. Војници су расекли и раздрли блузу са прсију.
Петровић, Растко - АФРИКА
Шума је овде једна компактна маса која се брани од свакога приступа, као грудима. Стазице, као тамни ходници, одводе кроз то зеленило у какву малену урођеничку плантажу.
Кад се ритам развуче, девојке и младићи приљубе се плећима једно уз друго и играју у месту слободним грудима и слабинама. Кад се ритам убрза они се окрену једно другом, обухвате и понесу тај покрет у круг.
Мали, ћелав, напућен као дете, потписан широким каишем преко платнених чакшира; његова ланена кошуља раздрљена је на грудима; на босим ногама су урођеничке сандале, а каск на глави вероватно да је још пре осамнаест година, када је полазио за
силази звериње на појило иако моје бело одело — оно исто које сам обукао да запањим госпођу Беде — траве бојадишу, по грудима и плећима, јаким обојеним пругама, ми се враћамо само са два зеца, што је Швајцарац погодио, између оне десетине које
Младић се доброћудно смеши и само кад мисли да ће га рука Н-ова дотаћи и у прса он шаком покрива једну мрљу на грудима.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: И сад си као кип: На твоме лицу кап не остаде Од оне крви што нам казује Да живот куца још у грудима... Вуче! Подај му нек’ се напије — У пљосци биће ракије — Нек’ се окрепи...
СПАСЕНИЈА: У дивљем страху ја сам дрхтала. ГЛАВАШ: Онда?... А сад?... СПАСЕНИЈА: Сад? Сад сам на твојим мушким грудима, Чујем ти срце, како куцајућ, Јуначи живце сваком прстићу. Сад се не плашим!... ГЛАВАШ: Не бој се сад!
Ал’ нећеш, веруј, стара грешнице! Она је срасла с мојим грудима; Кô мрежа танка свиле мекане Свако је влакно косе њезине Испреплетало глатке крајеве Са мојим срцем...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Он се борио јуначки. Загледај, на његовим старим грудима зацело ћеш наћи не један ожиљак од рана у боју добивених. Али Москов је победио.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXXИX Вратисмо се спред олтара Са бурмама измењеним; Рузмарин је мирисао На грудима њеним. Киша пљушти, небо плаче, Па весеље мути. — Онда нисам ни помишљô, На што ли то слути.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Господине капетане, ја сам дежурни официр у болници. — Са с-службом овде, у болници! — и такну га прстом по грудима. — Значи, по-позадини!
— Казао је, казао! — распаљује Коста. — Не!... Није он ка-казао, већ ја! — и капетан Бора лупи се руком по грудима, онда се окрете поводећи се, значајно намигну и при том згрчи му се цела десна страна лица... — Бато!...
Била је то раскалашна младост. Мој пријатељ обухвати је око појаса и своју главу принесе њеним грудима. Осетио сам неку завист, и дође ми да га одгурнем и заузмем његово место. Уздржао сам се... Лука удари шаком о сто.
Муцао сам нешто несвесно: — Размислите, Арлета... Дао сам часну реч... Њена глава била је на мојим грудима. Моје су руке клизиле преко њених рамена. Она се грчевито припијала уза ме, говорећи: — Ви сте разрешени часне речи...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ил’ мислиш не знам ја — и не зна род Шта нам та змија твоје љубави У отрованим спрема грудима? Мислиш да нисмо чули шта ће таст?... Па није л’, Ђурђе, све то поруга? Не ругаш ли се гробу мајчином?
И у сану витешке вечности Вам’ аманет на душу полаже, Осветници царства његовога, Да му круну независимости На грудима овијех кршева Својом крвљу сачувате верно...
хрпу зверске пакости, Прот Карадага што су подигли, Са новом злобом журно умноже; А ако треба гнева, пламена — У грудима им муње доносим, Па нека муњом братске освете Голему хрпу своје мрзости У згарајући пламен поджижу; А треба л’
СТАНИША: Моје запарао.... МИРА: А моје закрвавио, Мој бели дане! СТАНИША (притискајући је к грудима): Лане! МИРА: Па баш где срце куца, Ту прска крв? СТАНИША: Живот је тражио.... МИРА: Животе мој!
Једно бих само бога молио За једну жељу сву крв пролио: Ту да погинем.... (Ђурашко притисне Јелисавету грудима и скоро силом пољуби.) ЈЕЛИСАВЕТА (отискујући та): Ох, иди, иди! Још живи он.
облаци онђе и муња сијева — тако донекле виђасмо капетана у небројној чести нашијех крволоках, ђе оштрим палошем по грудима потучене измети крстове пише, бог му помогâ!...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Није да кажеш да ме је страх, ал'... опет знаш, нисам рад да погинем. Ја сам, видиш, кадар да насрнем голим грудима на читав батаљон непријатеља – али кад има где да се заклоним, да не може да ме погоди.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
„Нека дође сто хиљада, А у српским у грудима Један живот нека има, И тај један нека пада, На бајонет нек’ се меће; Ал’ пред четом насилника Срце српског
Црних риза и мантија — Али нигде ведра лика; Већ кô она туга тија Спустила се помрчина, Па се ваља као змија По грудима становника... Само оне црне звери, Што ђавољи шапат чују Само црни калуђери Подмукло се осмејкују.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
2. Бреза је лек од водене болести (купање у води у којој је скувано б. лишће, ЖСС, 308), и пробади у грудима (сок од брезе, ЖСС, 305). 3. За б. су везане две етнолошке скаске. Зашто је бреза проклета? Спаситеља су шибали б.
се од водене болести (ЖСС, 308); такође отклања перут и красте на глави, и употребљује се против болова у крстима и грудима и против губе (ГЗМ, 4, 144). ГРАБ Wеіѕѕбуцхе (царпінуѕ бетулуѕ). Граб. Реч је прасловенска. Г.
У Пеку и Звижду говече се затрављује на тај начин што му се »шилом пробије кожа под грудима и на том месту увуче жилица кукурека« (Збор ник Етнографског музеја, 1953, 265).
Тако се затрављује и овца у Јарменовцима: »пробуше кожу (обично на грудима) и кроз тај отвор провуку корен кукурека« (СЕЗ, 73, 1958, 130).
У једној нашој басми против пробади у грудима као да сама реч лан, која се много пута понавља, има спасоносну снагу: »Посеја̓ лан, лан на Видовдан, Изниче лан, лан
Ћипико, Иво - Пауци
—Де ти... Раде изиђе на коњски пут и пође даље. Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца. Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо. У двоумици је. Што да ради?
Двориштем разлијега се дивљи кикот младости. А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути. Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску
Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима. И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.
По подне одјурио је у поље, изван града. Очај, чама и силна туга глодали га. У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.
Он осјети истинско чувство љубави прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву. И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, разборито и истинско.
” Иво гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело. Престаде и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаше низбрдицом. Он попође за другима.
При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Немој мислити, Господе, како сам ја сада очајан због ове жабе која ми је изненада упала у раку и сместила се на мојим грудима. Ја знам да си је ти послао. Зар је она твој гласник?
Свуда около је трње, само јој је овде на мојим грудима фино. Зашто ме и ти исмејаваш, Господе? Зар није доста што си на мене натуткао људе, него ми и жабе шаљеш, само
Чамотиња ме стисла, у грудима ми тескоба. Не знам за што бих се закачила. Празно, празно мрцварење. Дани дуги као године.
у подножју јелке сломљеног крила, а изнад њега бели крст, исти крст, исте величине и облика као онај на Доротејевим грудима. Само је боја различита.
А ето пред крај живота морао је да искашље свој свраб у грудима. На Христовом телу створио је Прохор све оно што није имао на свом.
Затим му је раскопчао кошуљу и загледао се у рану на његовим грудима. Не видим му одавде лице, верујем да је пуно брижности и сажаљења.
То младо уздрхтало тело које се уз мене припијало, то влажно лице које ми је квасило кожу на грудима кроз разрез кошуље, потпуно ме је ошамутило.
Остали су. Могао сам отићи, али нешто ме је ту приковало. Ваљда потмули бол што ми се грчио у грудима. Увреда се разлетела по дамарима, осећао сам трнце усваком делићу тела.
Једва чекам да се све ово заврши јер ми је чекање постало неиздрживо, гуши ме нешто у грудима, осећам као да сам потонуо у житки глиб, да не могу ни горе ни доле.
Димитрије Кроз натечене очне капке гледам Доротеја како спава, наслонивши удобно главу на торбу. Прсте је уплео на грудима, палчеве уденуо у прорез модре тежинове кошуље, једну ногу пребацио преко друге и тако слатко и спокојно спава као да
бити непослушно према свом вођи, а оно је било управо такво упркос његовим посувраћеним страшним очњацима и снажним грудима.
није оставило међу нама никакав, ни најмањи дашак присности, он је просто долазио да испружи трбушину на мојим грудима и да ме дави својим црним канџама.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Удисао сам га пуним грудима и окрепио се њиме. Наслоњен на ограду шеталишта, дуго сам посматрао мирни ток Саве и Дунава, и почео да са поуздањем
са једним јеромонахом целокупна, плаво униформисана послуга, клања нам се дубоко, и прати нас, са рукама скрштеним на грудима, у дугој поворци, уз главне степенице.
Крст и иконица на његовим грудима опточени су крупним драгим камењем, но посматрачев поглед привлачен је више сјајем његових очију.
Ја седим, загреван топлим Сунчевим зрацима, под високим храстом на узвишици поред мога стана, удишем пуним грудима свежи ваздух, посматрам по хиљадити пут предео у којем су природа и људска рука изложиле своја дела, а не могу да их
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Дошло ми да му се и ја јавим за пациента: у грудима, овде, нешто ме много гуши и пече. Али би сигурно почео да плаче кад бих се ја потужила, ја, његова Нена.
И као да све што јесте, није, она осети неко задовољство, и наду, и пусто неко миље у грудима од певања. Млад, топао, фини баритон, који просто бира куда ће проћи: кроз лепо мушко грло на којем јабучица
Страховито се променила, збабала се; стално је била главобољна, и тужила се на истрзан сан, на гушење, на бол у грудима. Послове је доста запустила.
Никада не прекршта ноге, руке врло грациозно сложи на грудима, главу наклони преда се, и поглед му је зато стално мало оборен и усресређен.
Једаред чисто теориски, једаред чисто практички. Осећао је да и он, као и мати његова, има у грудима жедно место, и био свестан да само та мистична жеђ мами новац.
Негде сам, господин Јоксиме, видео слику католичког свеца, с блиставим сунцем на грудима. Ето тако ми се причинила оне вечери фрау Роза, једноставна Јеврејка и мати.
На друга, пред њега, домаћица. Шушти и мирише; дише на фине чипке што јој цепте по грудима; од дијаманата на прстима и у ушима сва „блицука” — реч је мале Соке, иначе позајмица немачко-српска, уобичајена у
Дечко је избезумљен, уплакан, штуца грчевито, као да му у грудима пуца. Ноге му се једнако саплићу; стопала се изврћу на све стране, обућа прљава, обућа онога који се те ноћи није
Елини... Хелени... Зато је боље немати деце. Јелена Харисијадес је подуже оћутала. „Стефану је данас тешко у грудима, или је имао неприлике у општини” — мисли у себи. Па не одржа да не каже лепу реч о деци.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
без подножја И венчали се Сваки са својом звездом имењакињом Овде у царству које смо стекли Скрштених руку на грудима Настављамо бој Настављамо га унатраг Још нисмо децо стигли И бог зна хоћемо ли икада стићи До почетка боја Одавде
и звериња У прво слово љубави И градиш Последњи неосвојиви бедем Своје тврђаве у ваздуху ТЕРАЗИЈЕ Некоме сте Трг На грудима белога града Лево и десно сунце На вама мере Своју светлост и своју таму Продавци облака Душа и зевова На вама робу
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
који се себи диви у огледалу и намеће се да му се и ви дивите; војник, који се испрсава не би ли му спазили медаљу на грудима, коју је, ни сам не зна зашто, добио и сви други и многи други, зар сви они не дижу ногу увис и не казују вам: „Ја
На грудима је носила један покварен брош, из којега је испао камен, а у коси уденуту једну стаклену перлу. И по тоалети и по израз
Можете мислити колико је ту требало храбрости и колико пожртвовања да се удари голим грудима на овакво једно утврђење какво је представљала виша гимназија.
Улази блед и испивен младић, лекар га пипа, куца по грудима, загледа му језик и преврће му очне капке. — А рђаво спаваш, је ли? Ђак потврђује.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Повремено би блеснуо у грудима расни инат. Неки веле — јунаштво. Напрегнутих нерава и стиснутих вилица, у вихору граната, гинули су пешаци, очекујући
Мало даље наилазимо и на једнога мртвога. Сигурно је умро од глади. Неко му је прекрстио руке на грудима и између прстију стоји му упаљена свећа. Само што није догорела.
Застадох. — Друже, може ли се? — Ето, полако — проговори шиштећи, и заста де да удахне ваздух. У грудима му нешто закркља. Дисао је отвореним устима и при сваком удисају глава се негова дизала, а потом спуштала.
Не сутра. Поноћ је прошла... Где ли је пешадија? Њима је тешко, много тешко, јер они данас својим грудима треба да пронађу непријатеља. А биће много мртвих!
Ишли смо узбрдо лагано, а сигурно. Али освануо је четврти август. Тога дана застао нам је дах у грудима од ужасне стрепње. Изгледало је да је и нама дошао суђени час. Бугари су се решили да нас сатерају у Солунски залив.
Лекар је разговарао нешто безбрижно са Луком. Чујем како говоре да је криза прошла. У грудима ми заигра од задовољства што сам ја још жив... Лакше ми је.
Веровање делује сугестивно, те уображавам да чисто лакше дишем. Још кад би ми само спала температура. Пипам се по грудима. Уплашио сам се колико су вреле. Клонуо сам од умора... Можда сам и спавао.
— Дај овамо — рече капетан Радојчић, узе карту и разапе је на Светислављевим грудима. — Ево га! — рече Светислав и показа прстом на десни крај карте. — Видиш ли ове урвине? Твој Кожух, „ујка да га вика“.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
то у Бечкереку пију квас; Бум, бум! у Тамбукту нове крви. Ако девојчица понесе тајну у грлу Да јој по шупљим грудима прстом добошари кадет, У шуми густој масној фазанку умрлу Козачком игром оплакује свет.
Изговорих Смрт, и речи: Она, њен Длан! На сваку реч бих губио свест, долазио са криком себи; Хтео бих да дишем дубље, грудима проширим лежај и стан, Да плачем, да захваљујем на оном што и не би Никада у животу, на путевима који и не воде кроз
”Ја ћу наменити теби тај гроб!“ ВУК ИИИ Не, не, не! Ја сам једини коме је Сунце у сну лежало на грудима, Притежалошћу тешком својом уносило му у сан мучења, Имађах отворене вене, засечене дубоко на рукама; На кључ је била
На кључ је у њих Сунце утеривало своја лучења; И никад сувише није пекло на грудима. Отицало је опет зором, котрљало се по ливади, Гледах га једва разбуђен, насмејан у чуђењу, Не знађах да ће потом
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
С КЛАТНОМ 69 БРЕГ СВЕТЛОСТИ 73 ИЗГУБЉЕНИ КЉУЧ 77 СТОЛИЦА СА ПЛАНИНЕ 82 ЦАРИЦА И ЗЕВАЛИЦА 86 ЗВЕЗДА У ЧИЈИМ ЈЕ ГРУДИМА НЕШТО КУЦАЛО 90 СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ Мајци Милици, за мудрост њене љубави!
Где су нестале — то чак ни ветар, који је донео причу о цвету моћнијем од Царице, не зна... ЗВЕЗДА У ЧИЈИМ ЈЕ ГРУДИМА НЕШТО КУЦАЛО Једне прозрачне летње ноћи међу звездама изби свађа која је од њих најнежнија, најблиставија, најлепша.
Шта о свирали чобанина?« — помисли Звезда и осети како се читавим њеним телом разлива топлота, а у грудима нешто почиње да јој куца.
Образи звезда блистави су, али хладни. Зашто су у њене миљенице зажарени. Какав је то шум? Звездана Мајка принесе ухо грудима своје најмлађе кћери и чу како оданде допире ужурбано куцање какво се на небеским ливадама никада није чуло.
Од када звезде за себе памте — ниједној у грудима није шуштало, није куцало. Више се није могло оклевати. Позваше Мудре старце, али ни они нису знали шта би то могло да
Дошао је тек кад су по њега послали Велика Кола, али могао је и да не долази. Ни он није знао шта то у грудима Звезде куца. Могао је само да нагађа. — Људи имају нешто што им у грудима куца! — рече Видар. — Зато умиру.
Ни он није знао шта то у грудима Звезде куца. Могао је само да нагађа. — Људи имају нешто што им у грудима куца! — рече Видар. — Зато умиру. Звезде су вечне, не знам шта је с овом.
— подиже Месец врх обрве. — Како да знам која је твоја? — Моја је најнежнија, најломнија. — Мислиш на ону којој у грудима нешто куца?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
фине Мадригале и терцине; Лицу што га лепшег није, Стварам станце најдивније; А да моја драга има Једно срце у грудима, Ја бих њему, сретан цео, Један лепи сонет сплео.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
половине XВИ века, постепено населили аустријско-турску границу од Лике до Баната, такозвану Војну границу, и својим грудима спречили даље турско надирање у Европу.
силембе — појас на грудима силени — силан синија — низак сто за јело; велики дрвени суд синџилат — потврда синџилатити — потврдити синџир —
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
као мртви мук Питом као неки собар За то нико није знао Мислили су да је зао Имао је дивне жеље Дивно срце у грудима Желео је пријатеље Међу псима и људима За то нико није знао Мислили су да је зао Волео је чак и овце Па и оне
У цветним гардеробама Лептири са лепим ћудима Лете ваздушним пругама Са неким лаким тугама У својим ситним грудима У ЗАСЕДИ ИЗА ПЕТНАЕСТЕ Није рано да сазнамо сами Шта је оно лепо што нас мами Што нас тајно чека поред цесте У
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.
Кад је дошао кући био је Мане као у грозници. У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике. Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.
разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима, — све му то није помогло!
страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред подсмешљивих и пакосних погледа света.