Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Оседео си, а ништа не знаш!... Расположење, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... Поп и кмет иђаху ћутећи. Опет видеше Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене косе његове вода слева.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Још приђе један зефир, још један божји зрак, још један ломан лепир и исплакан облак. На усти' ноћни зефир, у грудма божји зрак, у струку ломан лепир, у очима облак.
Да, још је жив! У грудма нам је жив, из речи наших и он говори, уз песме наше припев нам је он; и да му није духа мед нама, помолили би
” За руку је руком грчевито стисну, од бола була и од јада врисну, обнезнани се, паде му на груди; у грудма леденим стари плам се буди, у грудма леденим, испод развалина негдашњих снова, негдашњих милина, упали се искра првога
грчевито стисну, од бола була и од јада врисну, обнезнани се, паде му на груди; у грудма леденим стари плам се буди, у грудма леденим, испод развалина негдашњих снова, негдашњих милина, упали се искра првога жара, успламти љубав жестока,
што се ту увукла, излети испод буктива гаришта, опаљена пламом љуто пропишта, побеснила пуста гуја немилости, у грудма гризе срце, плућу, кости!
У храму гори жртвенички плам, просевкује сумраком сводовским, осевкује боговска ступила; ал' жешће још у грудма вођевским просевкују кроз разбор им и суд Самсонова јуначка чудила.
—” У Самсоновим грудма нема дâ. „Рад издаје? Рад какве?” прошапта. „Рад какве? Гле, још пита! Ха-ха-ха!” И оде чувар јасно кикоћућ, затворише
Обнови се дивска снага, ал' не види дана бела, светови се крећу грудма, ал' селена сунца нема. Од подвика Филишћана привиђа му с' битка света: „Кô је јунак”, див загрми, „са Самсоном да с'
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
и сјај око глава — Лете и машу на њих ручицама: Ком око врата трачица крвава Ком рана мала ко румена ружа На белим грудма. Исус — дете шири Своје ручице, за јатом их пружа И мисли да су то рајски лептири — А привиђење дубље к небу оде...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
скупу — одржаше се, божија ти вјера, одржаше, успркос злим људима и злим временима, носећи на тјемену крст часни а на грудма Душанова орла! Но да наставимо наше причање. Мјесец дошетао до пола неба па застаде, јер угледа даницу на истоку.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сневала је она, Да љиљан бере, запиткује руже За боју, венце, и да л' кадгод туже На грудма, велу — да ли кадгод туже?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Та у мојим грудма Пакост те не слама, У вину те купам, Лежиш на песмама. На то мени срце: Добро ј’ мени туди, Ал’ би време било
Ха — осмејак тај ме сећа, Шта је чудно овим људма — То је ова кита цвећа, Што ј’ на мојим виде грудма. Ох, опрос’те страни људи, Опрости ми, ледно доба, Ево скидам с мојих груди Росно цвеће с — њена гроба.
У сну, дабогме у сну, Дође ми моја драга, — У саломљеним грудма Разви се нова снага. И пролеће се засја У души мојој тијој, А заигра ми срце, И почех певати јој.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
На крилу твоме плодно тек осећам Обилни живот; с чувствама сладосним На крилу твоме ток блаженства Ваља се љупко по грудма м’ младим, И плодно дрво, лака и травчица На крилу твоме љуби ме весела; И поток мали, вижљав зефир С одзивом
Крв су заметнуле свиње, а коња сам пратио натраг, Кријућ оружје у шупљем деблу, а тајну у грудма. Тако се воља испунила свеца и божија прва, Срца и мишце ми удесне снага се јавила скоро.
Залуд Вила са планина биљем Ђорђе диже, Притиснута сад Сербија веће слабо дише; Нит’ се грудма устављају громовни ударци: Ђорђе броди преко Саве, и деца и старци. Главе кад није, Ни срца није Сербији.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јест, и сада често, кад те кроз ноћ гледам, Укажу се људске горостасне сени: С размрсканим грудма, са челима бледим, И уснама хладним у крвавој пени...
Вечно ће ти мирисати Са мирисом прошлих дана, Сећаће те свију снова, Што просања младост рана. И у болним твојим грудма Васкрснуће живот нови, Оживеће премалеће, Старе жеље, стари снови.
Председник одбора о свему се стара, Јер је он одређен да представља цара: Имаће на грудма орден златног руна, Али му на глави неће бити круна Него, место круне, чаков или капа; Одборници биће гомила сатрапа.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
вама свирам! — Срба је, међутим, више певао него свирао. Мераклиски, севдалински. После сваког стиха песме откине грудма и главом по један уздах, и прелије га муклом каденцом на тамбури.