Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И док им се лобање кувају, да буду укусна храна за рођену груду, док трубач цеди пљувачку из трубе, сито гробље дрема чачкајући зубе. 5.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Ја сам био тај камен и разбојник на кладенцу и лађа на мору и онај ко те целу показао сунцу као груду рођене земље. Само мрак нисам био, но реч што се без краја понавља у сузама, у куту моје колибе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Покушали су да се врате на родну груду, али им се испречила ова одвратна река, и наши им запретили смртном казном ако покушају још дале назад...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
је једно поље ширина, Иза поља једна гора зелена, И у гори бунар вода студена, У бунару једна груда снежана; Узми груду, те ју метни у недра, Како копне она груда у недра, Онако копне моје срде за тобом.“ 179.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Видите ли овде у Котору баш овога Совру провидура и осталу господу млетачку? Воли су ти кокош али јаје него овна али груду сира. Које чудо могу на годину кокошаках они позобати!
ПОП МИЋО И не дају жита ни у шаку, до по руно и по груду сира; па и то ми дају кâ на силу. Да ли не знаш наше даваоце? ВУК МИЋУНОВИЋ Аманати, не наиједи се!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Пашћу, умрећу, душа ми горе, Растопиће ме до беле зоре, К'о груду снега врело сунчање О лакше, лакше, кроз густо грање! Ђ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Цар милује коња, пипај га, љуби, пита га њешто њемачки, а он му маше главом и лупа копитом; онда му даде груду цукора и заповједи њемачки да ју истуче копитом уситно и полиже. Коњ то све учини како му је цар казао.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Да нисам посећивао своју родну груду толико пута после искрцавања у Касл Гардену 1874. године, успомене на моја прва искуства у Америци, која сам приказао
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
јунаци, они дивни неустрашиви сељаци, разишли су се по селима својим кућама да својим знојем опет натапају тврду груду земље, да продају бакраче из куће за исплату каишарских дугова, да продају последњу кравицу за исплату државних
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Пашћу, умрећу, душа ми горе, Растопиће ме до беле зоре Кô груду снега врело сунчање; — О, лакше, лакше кроз густо грање! 1861. ЉУБАВ 1.
Ћипико, Иво - Пауци
—Маша приђе Ради. —Гдје си ми ти? — вели му. —Забавио се у послу, — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци. — Сувотна је, бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је настрану.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја сам од свега начинио једну малу груду и бацио је тако да се котрља низ брег. При сваком своме обртају, та груда нешто доживи.
Када са врхунца брега бацим другу груду снега, она ће, када наиђе на ту стазу, осетити је, одскочиће, а можда ће и поћи њеним трагом.
Када Сунце растопи ону груду снега, распе је и испари, она је свршила своју историју груде, али њени делићи постојаће и даље, јер ништа се не губи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сваки је мислио да се дохвати само онога врха, да пољуби своју груду, па макар тада умро. Учињен је последњи напор. Онако десетковани, заморени, у једном заносном јуришу, као у трансу,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја знам: ти само до дна пијеш чашу И крвљу појиш ову груду нашу, Хранећи срце витештвима старим. Ја знам: ти само напајаш се небом, И сваког примаш са сољу и хљебом, Па