Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
И већ неколико нахија, као: Гружа, Крушевачка и Жупа и друге нахије, немаду ни човека жива у себи но саме жене и деца, а људе све које на коље, које
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(б) Девојчица. Када женско дете дође у године пубертета, називају га најчешће „девојчица“ или „шипарица“ (Гружа, Бољевац, Хомоље).
Б., „Народна вјеровања из Васојевића“, Расковник, јесен 1987, с. 69; Ђоровић, Д. Ђ., „Народне гаталице (Гружа)“, Кића, 2, Ниш 1908, с. 2; Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 4, Сарајево 1894, с. 645.
Ђорђевић, Т. Р., „Из наших народних пословица“, ЗРЕИ, 4, Београд 1950. Ђоровић Д. Ђ., „Народне гаталице (Гружа)“, Кића, 2, Ниш 1908. Ђурић, В., „О народним приповеткама“, Антологија народних приповедака, СКЗ, Београд 1977.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
РАДОВИЋА 97 ОПРОШТАЈ ОД ДУШАНА РАДОВИЋА 112 ХИЉАДУ ЉУБАВИ ЈЕДНЕ ПРИНЦЕЗЕ 115 РИМЕ ЉУБИВОЈА РШУМОВИЋА 118 ЕРИЋЕВА ГРУЖА 123 РОБИНСОН 126 ОНО ШТО НИКАД ЗАБОРАВИТИ НЕЋУ 129 ПИСМО ОСНОВЦИМА 131 ПОСТСЦРИПТУМ 133 НАПОМЕНА 135 ЈЕДАН ВЕК ДЕЧЈЕ
ЕРИЋЕВА ГРУЖА Гружа! — У српску поезију данас, напоредо са њеним значајнијим именима и правцима, укључује се и та брдовита област
ЕРИЋЕВА ГРУЖА Гружа! — У српску поезију данас, напоредо са њеним значајнијим именима и правцима, укључује се и та брдовита област са оне
Одржавајући своје изабранике у добром здрављу, Гружа нас подсећа на најдаље, на првобитне разлоге певања. Гружа је синоним за завичај; то је муза која надахњује, дарива,
Одржавајући своје изабранике у добром здрављу, Гружа нас подсећа на најдаље, на првобитне разлоге певања. Гружа је синоним за завичај; то је муза која надахњује, дарива, подстиче; она даје и полет, и материјал Нова Ерићева збирка,
годишњих доба, а у том извештају дете, и човек, и дете у човеку, радосно препознају своја најранија чулна искуства. Гружа, песнички и људски завичај Ерићев, пуна кротких увала, благих заравни, градина, ливада, и малих, ледених башта уз
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Објављена у првој његовој књизи народних приповедака, 1868. 115. ГЛУВИ ВУК: Објавио Драгомир Ђ. Ћоровић из Честина (Гружа) у „Кићи“, а затим прештампана у зборнику „Кићине приће“ св. 1 (год. 1923?). 116.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
па се с њима и врбовим гранчицама плете у венце, који се стављају на кровове зграда и на вратнице (СЕЗ, 58, 1948, 241, Гружа; в. за »ђурђевске траве« СЕЗ, 70, 1958, 377).
онда се последњи оџак најбоље окопа, па се преко њега укрсте мотике, да би њива понела добар род« (СЕЗ, 58, 1948, 321, Гружа); у североисточној Србији струк к.
дана се, ако загрми, »ставља камење на орахе, да би се сачувао њихов плод од опадања и квара« (СЕЗ, 58, 1948, 251, Гружа). Насупрот негативном утицају који му се приписује, о.
и кроз ту рупу гледа момка с којим жели да се здружи и да му окрене памет (етимолошка магија, СЕЗ, 58, 1948, 254, Гружа).
између Гледића, Честина и Аџиних Ливада« верује се да су сеновити, »па се и дању заобилазе« (СЕЗ, 58, 1948, 348, Гружа). Чешљика. »Да коса буде честа«, пере се водом са чешљаковином (етимолошка магија, ГЕИ, 1, 1952, 148 и 158).
Ч. се баје против »власца«, тј. сифилиса (СЕЗ, 58, 1948, 358, Гружа). Чуваркућа. На Благовести се сади поред улишта узлудобар — »да брани од удеса« (СЕЗ, 65, 1952, 158, Поповци). Шљива.
Скувану б. р. пију деца од грудних болести (СЕЗ, 58, 1948, 359, Гружа). Бела трава (лепідіум). Трудна жена носи је за појасом до порођаја — да је заштити од бабица (ГЕМ, 28—29, 1965—1966,
За гатање или »гледање« у боб в. нпр. СЕЗ, 16, 1910, 273 (Лужница и Нишава); 58, 1948, 351 (Гружа); Кулишић—Петрових—Пантелић, Српски митолошки речник, Београд, 1970, и, нарочито, РСА, ѕ. в. боб.
покладе пред ускршњи пост (ЗборНик Етнографског музеја, 1953, 263, Пек и Звижд) и давање новца на зајам (СЕЗ, 58, 316, Гружа). Колач. Чајкановић је о к. објавио чланак 1928: »Колач је врло често жртва прецима (божићни к., славски и крсни к.
нпр. СЕЗ, 16, 1910, 124, Лужница и Нишава; упор. и СЕЗ, 58, 1948, 203, Гружа; 86, 99, Врање). Поред главног к. месе се и споредни, два или више: у Хомољу вечерњача и поскур (СЕЗ, 19, 1914, 192),
(Лужница и Нишава); 19, 1914, 360—369 (Хомоље); 32, 1925, 5—20, 37, 39—43 (Левач и Темнић); 58, 1948, 321, 328 ид (Гружа); 68, 1955, 100) ид (Горња Пчиња): 70, 1958, 539 идд, 543 идд, 551 (Лесковачка Морава); 86, 1974, 94 идд (Врањско
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Та он је умео да буде и лопужа; Да л' знаш брате, оне тамо са Гружа? Нека им је од мене завештана прва мајска ружа, Док попови поје - то је још једино моје - упокој.