Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Само један момак стоји у крају... То је Гружанин, један од Николиних гостију, леп човек какова само Гружанка рађа; на прсима му се сјаји злато од везенога јелека, а за
А, овамо су једна крв и једно млеко!... У кући Николе Белића сви су поспали, ал’ онај млади Гружанин не спава. Шта чека он?...
— Али, синко да ћутиш!... До суда, о томе не сме нико ништа знати! — Нико!... — рече озбиљно Гружанин... — Нико о томе неће знати... А после ме та проклета кућа више никада неће видети...
Ту је Никола Белић са својом Стојном, ту Марко Ћосић. Ту је и млади Гружанин, накићен својим сребрним оружјем. Нешто се дубоко замислио.
Стојна, како је осетила ватру, како је била сутрадан код баба-Јане врачаре. Сад се диже млади Гружанин. — Господо судије! Питајте ову жену: откуда јој ове златне минђуше и белензуке?
Стојна врисну, изненађена, а румено јој лице потавни; сва је дрхтала, рекао би пашће. А Гружанин узе реч, те својом урођеном речитошћу све исприповеда о чему га је стари Сремац обавестио.
А на сам Илијиндан држани су сватови у Сремчевој белој кућици... Учитељ је кум, а млади Гружанин девер. Сви се веселе, а учитељ једнако благосиља, желећи своме ученику све што се од бога пожелети може. . . . . . .
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
његов момак ЂЕНАДИЈЕ, СТОЈАН, АНА бегунци БОШКО, Станин син Први, други, трећи ТУРЧИН Један РУДНИЧАНИН Један ГРУЖАНИН Један СЕЉАК Гомила побуњених СЕЉАКА ХАЏИ ПРОДАН ПРВИ АКТ ПРВА СЦЕНА Густа шума у округу смедеревском.
Уто Вук доводи Турке који су шумом гонили једног сужња. Главаш им узима оружје и тера их натраг.] ДРУГА СЦЕНА [Гружанин доноси писмо од Хаџи-Продана.