Јакшић, Ђура - ПРОЗА
како је Николина кућа изгорела, како је Стојна прва осетила да гори, како би се сви погушили да не беше оног младог Гружанина; али он са неописаном снагом истави врата, и тако се сви срећно из пламена избавише, па и саме хаљине и друго
А после ме та проклета кућа више никада неће видети... Кад је учитељ изишао из школе, он виде младога Гружанина, бледа и замишљена, где оде Николиној кући... — Шта би, стари пријатељу? — питаше уча.
Милисав је за све то време зачуђено гледао у младога Гружанина, а кад је све довршио, он дубоко уздахну. Сад уђе и стари Сремац са учитељем.