Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Само један момак стоји у крају... То је Гружанин, један од Николиних гостију, леп човек какова само Гружанка рађа; на прсима му се сјаји злато од везенога јелека, а за појасом севкају сребрни пиштољи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не би ли и они прихватили, он запева сам, из свег гласа: Јечам жњела, јечам жњела Гружанка девојка... Његову вику нико не прихвати.
Ика разноси ракију, збуњено и усиљено се осмехује, и у ходу наставља да виче: „Јечам жњела Гружанка девојка...“ А онда се у очајању припи уз Цигане, моли их да престану и започну његову песму, прети им, мумла псовке,