Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Пешак! Јест пешак! Ја увек кажем: ти брате, ти би требало да си тобџија. Ти би лепо могао повући то. После, оно кад груне — милина човеку чути! Али он хоће у пешаке. Каже: ово вреди — ако ћеш на пушкомет, ако ћеш за гушу!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
То је за Марка сувише, за јурата срамота; снажним рукама шчепа слабијег берберина, те га баци у кацу. Берберин ужасно груне на дно каце, а каца одјекну. Марко се задовољан шеће даље па до пенџера Мициних, и све јој исприча.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
прокуне и у души им запали порочне маште; за оне који дуго, ћутке, гутају горчину, када наједном из њих груне отрованих речи лава; за људе некада топле и кротке кад злом превазиђу и себичњаке; за прегарања и гладовања очију и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох кад ветар силан дуне, Кад се море ускомеша, Када вода небу груне, Па га с морем смеша, Ветре, вичем, јаче дувај, Ма брод разнесао, Вале, море јаче грувај, Ма ме закопао.
„Но кад вијар страшно дуне, Небом тресну плаи громи, Кад из неба киша груне, Врело надме, мост поломи, Нигде стана, вода свуда, Куд ћеш онда, драги, куда?
па се онде смијем Ди су места житка веселога, А ди тужна, онде сузе лијем; А кад дођем чатећи на твоје, Кишом груне братско око моје, Заш ти зађе данак тако рано, Та теке је, велим, био сванô!
9 Но даље још стајаше душа сјетна, Као трава, ал' не када труне, Као трава када киша летна Доле на њу из облака груне: Главу диже, ал' не може сретна Да подигне од големе забуне; Ја је згледну па обори лице На ту земљу пуну љубичице.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али она не може да се освести. И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач. — Шта је, Анице? — питају је и поливају је водом. Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тумара тмушом нагон бòготворни и дејством Духа тамну мрежу пара, празнину пуни - именице ствара да из њих груне један глагол чворни, пред чијом силом наука се леди, а реч се смрзне, место да залебди.
Доњега хора антифон груне, реплика горка: Анђеле збирни, лесковим прутем с Поноћне шуме страх нам прекрсти. - Смилуј се, Силни, који си
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Шта ли се у њој ради?! Чује се звекет, лупа и тутањ, још ће да груне мина! Да није тамо вештац из приче, окива Брку, џина?! Не бој се, бато, слободно приђи, улази, није варка.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Свеједно, макар их не погодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
НЕСАНИЦА КУВАЈТСКОГ ЕМИРА Страх кувајтског мира Од социјалних немира: Кад гром пред кишу груне, Он помисли: „Ево побуне, Устају стари и млади, Да шију заврну влади!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Помени ме у молитвама, мила, И ја ћу знати у часове таме, Кад опет груне нечастива сила, Да добра душа твоја пази на ме...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА и ДАРА (хтели би да је задрже). ЖИВКА: Склањајте ми се с пута! (Груне на врата.) СИМА (на отвореним вратима појављује се). ЖИВКА (тргне се): Шта је, говори шта је?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Узме он ону велику гранату, и на њеном крилу завеже дашчицу, где напише: „Поздрав од Косте“ — и груне. Помлати Бугаре... Псују га на сва уста... Уз дрвене степенице чуо се удар поткованих чизама.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Од првога огранка Тих боравићу сан Док тамна ноћ не сагна У море кивни дан. Чим Влашићи затрепте, Поноћи груне час, Моја ће пренут дума И харфе јекнут глас.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Сташе Гордо на врхове снега пуне, Оклен кô вијор груне Пожар за четом која наступа И у крвавом се зноју купа. О, како јуре, стижу, Стегове дижу, Вију, Рију, Крв се
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
и бубњар, ако хоће да поздрави старешину „према својству свога инструмента“, дужан је, чим му се приближи официр, да груне песницом у леђа првога који се пред њим нађе.
Али он запео па свима нама држи посмртне говоре, а кад груне земља повр' нас, а он пита: „'Ајде, има ли још неко?“ Беше тако у Врање, у старо време, неки Миле Сојтарија; није му
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командант, хладан, диктирао ми је разна наређења. Писао сам дрхтавим рукама, очекујући свакога часа да граната груне међу нас. Таман да му пружим наређење на потпис, кад нешто звизну и између мојих ногу лупи парче гвожђа.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
– Не предајем се! – тврдо враћа невидљив хајдук. Шћућурени у сјенци, пуни чудне треме, дјечаци очекују кад ће да груне гарав топ, али све је уоколо тихо, над Гајем се смјешка златно љето, а пуцањ никако да се чује.
Може сад вучина комотно прићи и смазати га као питу гужвару, он се ни лецнути не може. А кубура? Кад она груне, сам би ђаво побјегао. Мачак нанишани у хрбат звјерке, затвори очи и повуче за обарач. Кврц!