Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Он, сиромах као згранован, улете у кућу. Сви се загледасмо шта му би сад! Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!... — Уби га! — зачуди се Пајо. — Уби, дабоме.
Пушку амо! Не дај! За њим испадоше још двојица из куће. Груну једна пушка. Зарожани нагоше бежати без душе, само да измакну из села и да се докопају чистине.
— прихвати Ћебо. — А станите, лопови! — чу се оздо глас Живанов. — Ено их, Живане! Удри! — чу се други неко и груну пушка. — Страхиња, склониде то чељаде амо за букву! — рече чича Мирко. — Они се лудаци не шале!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ВЕТАР Прену се као птић у џбуну Плашљиви први дах и струја; Но тек што сиђе брдо, груну, И огласи се сав олуја. На мочварној се изви њиви; Он — малочас што се сплете У рупцу жене, коњској гриви — У
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— У село! У село! — чу се са свих страна. И све груну опет Зебићевим шором. Кроз село лете људи и вичу: „Ватра!” „Ватра!”, „Изгорје школа!”, „Изгорје црква!
Сасусмо чабар воде на њега и греду и извадисмо га испод ње. У тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу и све се начини као велико огњиште. Однијесмо попа кући.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
47 ВИ. 52 ВИИ. 58 ВИИИ. 62 ИX. 70 Х. 76 ЦРВЕНЕ МАГЛЕ И. А у четвртак јула двадесет трећег ултиматум лудачки груну у престоницу, те сав онај живот у њој узрујан, нередован и напет од атентата, задоби изненада неки необично мучни и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ово реко, прогута ме јама, Груну о тле, зачу чудну вику: „Амо брже, помози ти нама!“ Падо, лупи о камење доле, Ни се уби, ни ме што заболе, Том се
Чудотвор се амо живо крену, Диже пијук па удари стену, Пуче стена као гром да груну, А из стене грдна сова муну, Ја помисли да оће да бега, Али она управо на њега, Нуто среће!
И све амо ближе, ближе — Коса му се од стра диже! 110. Страшан жубор амо сави, Муња севну, а гром груну, Бура с' диже, вијар зави, А кроз избу ледно дуну; А та врата зашкрипише — Наше момче једва дише! 111.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он спусти мотику и задрхта радостан. — Па шта ти је? — Ох не знаш ти! — груну она у јаук и силан плач. — Не знаш! Јовану се учини то као прекор: што је он, ма да види каква је, трудна, опет гони
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ У густој чести у часу том шкљоцара стара груну ко гром, над морем лишћа диже се дим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Од некоје стране учесташе појединачни пуцњи, митраљез поче да пара... Груну још један плотун, наједном учесташе пуцњи, још брже, као да ври, као да кључа, и прасак се расу по ширини.
Већ због морала само... Војници се једва догураше до својих места и, онако насумце, у ноћ, кроз високо уздигнуту цев, груну пуцањ, и као да утонусмо у пламен... Прибисмо се одмах уза штит. — Артиљерија, пуцај! — виче неко.
Из његових груди се проломи крик: — Господине потпоручниче, мој је брат тамо. — Помоћник на његово место! Топ груну, цев се трже уназад и ашов лафета се зари у песак.
Имало их је сада на свима странама. Осећамо скори судар и лака дрхтавица обузима тело. Наједном груну плотун доле у равници. Окретосмо двоглед низ пут... Један коњаник заједно са коњем лежао је на путу.
Ваљда су их опазили, јер наједном груну плотун. Затим се осу брза паљба без предаха, са ужасним замахом, негде поче да такара језиво митраљез, па се пуцњи
Разорна тресну иза заклона, један се поведе и паде. Онај опет виче: поправник, поправник... Први топ груну, свитну пламен и из нашег, чаура одлете. Око нас као да громови тресу... Опет релеј: по три с кошењем...
Командир излете из рупе и одмах поче да командује. Ја онако у кошуљи, са блузом у руци, притрчим топу. Уто груну један плотун и са наше леве Стране угледах како се заплави пољана... „На картеч!“ — викну неко. „Предњаци брже!
Осетих се посрамљен, па већ избезумљен викнух: — Хајдемо! — и ударих коња. Нешто страховито груну лево. Нисам свестан себе, а коњ јури трком. Нешто прескочи...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље... Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас: — Није овде, затворено је, видиш...
Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја... Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела неба... Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће...
О, па она страда!... И она пати !... Па што је долазила овамо... што је дошла?... Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...
Вуче... Обарач се покрену и чини јој се застаде... Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури... Стојан се трже, ослушну...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Видећи да онај мотри само на Љубишу, Радоња се исправи, положи око по пушци и окиде. Груну пушка, а онај се трже и окрете своју пушку на нас.
— Хеј, вина овамо! — Калуђеру, кољи јагањце! — Свирајте, цигани! — Здраво, дружино! — Ура!!... И одједном груну оркестар, захори се песма, узвици, врисак... — Вина!... Камо вина, калуђеру ! — Хеј, да се пије !
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сутра, сви морају бити примерно уредни и чисти Пре него што у град кô велика војска груну. Трепере сијалице кô тихи поздрави у ноћи. Стабла су изнутра топла, и све су хладне браве.
Навлачим ћебе на нос, на чело; Одједном: пламен! Пламен! Пламен! Ко да се нечега сети, пустахија, Груну, ван себе сва, и у бесу, Букнуше иверје, дрво и хартија, Све се заљуља, ко у земљотресу; Учини ми се: ножице јој
Седех, у чамотињи, сањив и безув А воз, одједнум, груну кô Везув, Из свих димњака, олука, славина Изли се тутњава, као лавина!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд. Треба из раније да знамо шта ћемо. У тај мах груну пушка иза њихових леђа. Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.
— Предај се! Не гини! — викну жандарм с коња. Ђурица потрча још брже. У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.
Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... — Предај се, не гини лудо!
Сва се кућа затресе... »Пази !« — неко викну пред вратима... Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше... Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...
усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума... Гледа и чека... не дише... Груну плотун... Зелонобледо лице намршти се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Желуцу вам желим снаге, Нек’ савлада, нека свари Што му груну дипломате И извесни новинари. Над стомаком с леве стране Стоји срце — живо било!
Краков, Станислав - КРИЛА
Осећа се да ће сада десити се нешто. И туђе гранате сада фијучу и хује. Немир је у свима. Нешто се догађа. Груну крај њих пуцањ, други, трећи. Све се трже, прену. Батерија крај њих то отвара ватру.
Сруши се као пресечено дебло и груну те лом у мрежу од жица. — Ура—а—а, — ори се ту пред њиме и крај њега. Отворио је своје у мраку широке, уплашене очи и
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Турци, спуштајући своје лево крило да опколе шанац, заузму овај ров, начичкају се у њему и отуд су се спремали да нам груну с леђа и бока.
Кад су се Турци у рову већ спремали да груну, наша тешка батерија с Рујевице посла једну гранату у стрељачки ров, где су били Турци.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Окренуо сам се случајно. Островско језеро... а још даље равница, над којом лебди прашина. Тргао сам се. Пред нама груну разорна граната. Ах, кад не би било те проклете артиљерије, ратовали бисмо певајући.
Дошло ми да се чупам за косе. Но, хвала Богу, и они су се притајили. Ваљда и неће. Опет груну плотун из њихових ровова, и сада алаукнуше још страшније: „Уре, уре, уре!“ Били смо на граници стрпљења.
Као гладне звери, кидисали су четници на бодљикаве жице маказама, секирама, ашовима. Настаде прасак. Уто груну плотун одозго, бомбе почеше да треште и на један мах... Потпоручник Светислав уздахну и обриса чело.
Али тек што смо замакли у шуму, када нешто груну, али тако громко, мајко моја, да сам, чини ми се, свест изгубио. Један од војника се претури.
— рече тихо. А то исто веле и непријатељски војници. И, призивајући истога Бога, међусобно се кољемо. Тешка хаубица груну и гранате запараше ваздух. Као да чујемо како од оне стране допире јаук и шкргут. Звоно се више не чује.
Наш пушкомитраљез поче да штекће. Разнобојне ракетле наше и бугарске ринуше у густу тмину. Мерзер груну. Наш рововац десно као да заурла. Из објавнице бугарске допире јаук рањеника.
Напољу груну експлозија од гранате из бугарског мерзера. У мени се јави више рефлексни трзај, те стегох песнице. — Још мало, још
— Купа се. Наједном тамо на десном крилу, код пешака, одјекну брза пушчана паљба. Чуо се и митраљез. 3а њим груну наш рововац. — Шта је ово сад? — запитао сам војника. — Закачили се нешто — вели равнодушно. — Видели некога...
У људима као да је нешто прегорело. Чаме у рововима мислећи на своје, и гину... Лука се врати. Тада баш груну хаубица. — А-ух! — узвикну Драгиша, увлачећи цигарету у муштиклу. — Да л’ ће овоме доћи крај?
Лука зналачки извио главу, притајио се и ослушкује, ценећи по пушчаној паљби ситуацију код пешака. Рововац груну. — Добро је. Сад ће чика Сава рововац да успостави поредак. Хајдмо даље. Шта је било са том женском?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад, други пут, тресак јешче већма звекну, И ја ђипих из постељи и от страха јекнух. Трећи јешче страшњеје груну по дувару, И сад се ја нађох у зноју и жару.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Цар дохватив Псалме трипут у њих пљуну И баци их у дно оргијскога стола. Сосана и харфи бесни оркан груну, Док је бела тела, пијана и врућа, Цар резао ножем, да сласт лоче пуну Из крвавих уда и раздртих плућа.
Под облацима у магли и праху Заблесну пожар, и с кркљањем бљуну Васкрсла снага и бесвесно груну — Јер у тој страви векови се клаху.
И Поколење Крви тад се роди. Кô Бог ватрени смрт из себе шину, Бокоре крина низ падине рину И груну пољем што у бесмрт води. Поколење се Крви тада роди. 2.
А Поколење Сунца с гора слази. 5. ФАНФАРЕ Ужежите нам луча светлост пуну, Фанфаре златне славу нека груну, И дајте палу царску круну!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: — Тетине, тетине!...
Сузе само што јој не груну и не закука углас. Па бар да сме да га изљуби! Ни то. Ено га какав је: строг, нем, каменит.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
“ Удахну, његова сурова гласина груну свом силином. Бес му се разли по лицу. Тело му се напе као струна на луку. „Отишао је оним бесловесним зверовима који
Постајао је све јачи. Звиждао је, хујао, ударао о зидове, савијао дрвеће. Груну на врата цркве, отвори их и погаси свеће. Остадосмо у мрклом мраку. Ветар је већ био побеснео. Неко поче да паничи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Одједаред је неко врло дрским гласом викнуо за њим: — Гле бившег нашег тандлерчића, претворио се у банкара, човек! Груну ларма, и осети се да у разреду има и пригушено нерасположење против Павла.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Не предајем се! Груну кубура као гром, задими се бојиште, излети штап из чичиних руку, а пољар, падајући од страха на земљу, само што цикну:
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије; само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.