Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Ах, учитељу! — јецаше Милисав, а крупне сузе му грунуше из очију. Милисава отпратише везана у Рековац пред капетана, пред онога доброг човека коме нема равна у свој
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Маторка моја! Зна она шта ваља уморну човеку... Устави рало, сине! Доста си ми радио! И сузе јој грунуше. — Шта ти је, нано? — рече Огњан седнувши. — Ти плачеш? — Ништа, сине, ништа! Ето смејем се!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
”, па навукох јорган на главу. Управо њих двоје ступају преко прага, а на цркви грунуше звона на јутрење. Громко се разлеже кроз тиху ноћ, и потресе се душа хришћанска.
Опрости ми, ако знаш за име божје! Ништа лакше него старца расплакати. Нему грунуше сузе. Оберучке је дохвати за главу и пољуби: — Ходи овамо! Она уђе за њим у собу. — Седи ту!
Она се заљуља и прислони се на зид. Била је бледа као снег који малопре газисмо. Из очију јој грунуше сузе. — Боже! — прошапута она некаким гласом којим, ваљда удављеници говоре.
Милићевић, Вук - Беспуће
Њој грунуше сузе, она мишљаше да јој је њезина мама умрла без ње, и то јој би двоструко жао и криво. — Зар је моја мама умрла?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Жао ми је прежалит не могу, Е витешке у гроб метну кости, А менека тужну не опрости“... То изусти, грунуше му сузе, А Милета 'вако речцу узе: „Мани, отац, нашто би сузио? Отац ми је теби опростио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Тек тада као да прогледах. Изиђе ми слика негова док је био жив, и споји се са представом леша. Он је... Софији грунуше сузе. Плакале су и моја мајка и сестра.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога ; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КОЛЕБАЊЕ ВУКЕ МАЖДРУКЕ Вука Маждрука се у то заплака, И што је грло носи прокука, Грунуше испод очних капака Сузе, ко кишница из олука, И сва се у лицу зарумени (Ко кад се стави превише ружа): „Јој, куку
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз | капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом: Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Расуто грунуше плотуни, један, други, трећи, по сељацима што беже и бауљају по снегу око касе, општине и шупљег бреста.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Престаде весели шапат између стубова древних, И полупијане жене јурнуше до царског трона. Јер грозни пророчки звуци грунуше над њима силно К'о тутањ подземља мрачног, к'о узвик гњевнога Крона.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Пази !« — неко викну пред вратима... Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше... Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима... Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
од мојих комшија рече своме другу: »дед ти онога барјактара, а ја ћу овога« (барјактари су искакали напред; пушке грунуше, а мој комшија узвикну: »Ох, како га подватих! држ' се Туре!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Упутили смо даље људе да донесу артиљеријску муницију и још истога дана, пред вече, грунуше наши рововци. Петнаестог септембра увече ситуација је била оваква: шест чета нашег седмог пука смениле су делове
Моја чета више не постоји. Које од болова, или нашег неуспеха, можда због изгубљених војника, мени грунуше сузе. Чинило ми се тада, све што смо имали снажно и здраво изгинуло је. Спуштало се хладно, мрачно вече.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Трке, Јаблан! — Трке, Рудоња! Бакови стадоше букати, копати предњим ногама, заносити се, ребрити, док силно не грунуше рогови о рогове. Стоји прасак, лом! Земља се круни, угиба под њима. Лујо дрхће, стрепи. Сваки му се живац разиграо.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И час већ стиже! С опалих звонара страшно Грунуше звона. И крик ужаса и јад, Уз пуцањ пушака и звекет мачева оштрих Неверног краља огласи страшни рад!
Сумња је паклена узе, Од бола, од стида, страха грунуше њезине сузе Као бујица плаха. Она се стидела јако, Зашто да презре мужа и брзо посрне тако? И ради кравара јадног?!...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Навире у њима оно чисто одушевљење које је срећно да се застиди над учињеном неправдом. Грунуше признања. — Мом брату сваке године школске књиге купује. — Мени је доктора платио да оправим зуб.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“, после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше. Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се —