Црњански, Милош - Сеобе 2
Секретар му на то притрча. Понављао је: „Но, капетан, не грустјите по прошлому!“ А кад виде да га Павле не разуме, протумачи му, немецки, да не ваља враћати се у прошлост.
Умро му је отац. Не може се, међутим, вечно туговати! Па понови опет: „Но, капетан! Не грустјите по прошлому!“ А кад виде како се лице у Исаковича мрачи, пришавши му, заиста га загрли.
Волков га је, на растанку, загрлио око паса и поновио његово: „Не грустјите по прошлому!“ Исакович је тако, тог дана, враћајући се у Енгелбирту прохујао кроз Беч, крај караулног официра код
Учини му се, да га чује, како му опет довикује, своје, уобичајено: „Но, капетан! Не грустјите по прошлому!“ Кад му се Вишњевски, блед, отмен, леп, указа у сећању, окрете главу.