Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ја сам ево, тај што сам мору међу му приметнуо докле да се стојећи ходом држи и разлива. А у саму њему груха се талас, изокола штете да не чини на који квар земљи. Моје заповеди ми с вратми сам га затворио.
А свој ти талас дизат враћај у себе, нек' се унутра груха, а не у поље га пуштај. Ја сам ево, они што и попре овога вам морска пута с вама заједно у корабу се вожах.
Велик и јак од вишега и појачега свакад се чува. У томе није голема чуда ко се у прси груха за изгледање умакнућа густа луга. Што је отето, оно је и проклето.
« КАМЕН ЖИВИ Христос је тај камен живи по сказивању апостола Петра, са железном палицом пасе и ка лонце груха неверне језике, а верне с прећњом наказује.