Употреба речи грује у књижевним делима


Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

4. У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ: Рукопис нађен у књижевној заоставштини Вука Караџића. Приповетку је био добио од Грује Механџића. Објављена је у посмртном издању Вукових народних приповедака, 1870. 5.

29. УСУД: Од две верзије ове приповетке, Грује Механџића и Лазара Марјановића, В. Караџић се одлучио за прву и објавио је у свом издању од 1853. 30.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

И све другове. И сећајте се вашег Грује... Опрошћавајте... — Грујо, ми ћемо се опет видети... Он ме болно погледа. Очи су му биле пуне суза.

Сетио сам се те и њима двојици дадох да поделе. Опростио сам се срдачно од Грује. — Куда треба да идем сада? — Ево, ја ћу ви покажем — рече један од оних који је снео Грују.

А грозно је погинути, још у оваквој страшној ноћи... Бар да је војник поред мене. Сетих се Грује. Њега сада носе у позадину. Ослободио се мука.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Нарогушени стоје поред ватре, не би ли повратили снагу. У неких су шињели нагорели на леђима, а код Грује ордонанса изгорео цео десни пеш. Поручник Лука дира га. — Бре, Грујо, личиш ми на певца коме су исекли реп.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

је чак и по Бугарској“), Женидба Влашића Радула од једне старе жене у Крагујевцу, Марко Краљевић и бег Костадин од Грује Меанџића (из Сентомаша у Бачкој, с Грујом је Вук „у јесен 1829.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности