Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Грковић, Милица, Речник личних имена код Срба, Вук Караџић, Београд 1977. Грујић, Р. и В. Чајкановић, „Слава“, у: О крсном имену (Зборник), Просвета, Београд 1985. Данчић, Ђ.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПОПОВИЋ 126 ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ 133 ЈОВАН СТЕЈИЋ 140 ЈОВАН ХАЏИЋ 142 ЂОРЂЕ МАЛЕТИЋ 144 ЈОВАН СУБОТИЋ 146 НИКАНОР ГРУЈИЋ 148 ВАСА ЖИВКОВИЋ 150 МАТИЈА БАН 151 МЕДО ПУЦИЋ 153 ДАНИЛО МЕДАКОВИЋ 154 ЉУБОМИР П.
Он је у српској књижевности остао као примерак одличног медиокритета. НИКАНОР ГРУЈИЋ Милутин, у калуђерству назван Никанор, Грујић родио се 1. децембра 1810. у Липови, у барањској жупанији у Угарској.
НИКАНОР ГРУЈИЋ Милутин, у калуђерству назван Никанор, Грујић родио се 1. децембра 1810. у Липови, у барањској жупанији у Угарској.
Са̓ва Неманићь, пун побожно-патриотских размишљања, али у тешким стиховима и без живости и поезије. Грујић је доста писао у прози. Против Вука Караџића, који је без одобрења Синода издао 1847.
Али у том спису има добрих описа сцена из младости; језик је леп и чист. Као црквени беседник Никанор Грујић заслужује нарочити помен.
Неке од тих пригодних беседа штампане су у засебним књижицама. Грујић је био писац од извесног талента, али је црквени човек и дидактичар и моралист угушио у њему песника.
] То нису више црквена лица или бирократи као у ранијем добу, као Лукијан Мушицки, Његош, Никанор Грујић, Јован Хаџић, Ђорђе Малетић, Јован Суботић, но или пропали ђаци, или чергаши који се нигде нису могли станити, махом
Архимандрит Никанор Грујић, иако пријатељ Караџићев, штампао је 1852. нарочито дело Примѣтве, у коме је доказивао нетачност превода и сумњичио
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Неки су били спремни да пуцају, за друге су на брзу руку копани заклони. Ту беше мајор Сава Грујић. Беше ми већ доста »војевања« с Комаровом, стога сјашим с коња и на моју личну одговорност останем ту са Савом код
Али мајор Сава Грујић одговори га од тога, велећи да, колико он зна, мина још није ни тотова, а ако је готова онда ће за њу знати наредници
ђенерал; мајор Владан Ђорђевић постао је, »за претрпљени страх« у Шуматовцу, потпуковник, мајор Сава Грујић, као командант целе артиљерије, која је дејствовала 11 августа, такође потпуковник; пуковник Коста Протић, командант
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ЉУДИ 285 ОБИЛНИ 287 НЕМАРНОМ ЧОВЕКУ 295 КАРНЕВАЛ 297 БАЛ 299 РЕЧ У СВОЈЕ ВРЕМЕ 302 ПОКЛАДНИЦА 304 ПИТОМИЦА 308 НИКАНОР ГРУЈИЋ 312 ПРСТЕН 313 ИДЕАЛУ 315 ВАРАЛИЦИ НАДИ 317 СИВА МАГЛО...
1858. Никола Боројевић НИКАНОР ГРУЈИЋ ПРСТЕН Иди к драгој, међ високе, ој прстене, стене, Дар си мали, ал’ срдечан, вредан руке њене.
Кад ја дођем и упитам, казаћеш ми стање, Тај ће вопрос бит мом серцу најслађе питање. 1838. Никанор Грујић ИДЕАЛУ Полету мисли виспрених, танког из Облачка дивно, сјајна к’о зеница, Трепћеш одозгор, пут блистањем Зрачка
1842. Никанор Грујић ВАРАЛИЦИ НАДИ Куд нас мамиш с умиљатим лицем, Завараваш очи од намера Са тобожње љубави погледом, Што нам ласкаш
Ми чекамо — али шта? — не знамо. Да на врби ваљда роди грожђе! 1842. Никанор Грујић СИВА МАГЛО... Сива магло, ти не падај на ме!
Никанор Грујић МОЈ ГРОБ Биће па ће проћи све то кано сан, И суђени једном освануће дан. Биће па ће проћи и жалост и вај, Поблед
И крај гроба свога, берућ стручак цветка, Певам песму своју немилог свршетка. Никанор Грујић ЈОВАН СУБОТИЋ ПЕСМА Зашто да се ја бринем, Зашт’ да се печалим, Зашт’ овај свет рђави Јошт већма да кварим?
192. Међутим, Рад. М. Грујић, у својој књизи Српске школе од 1718—1739, Прилог културној историји српскога народа, Бгд 1908, 152—3, пише ово:
појави, по неким местима, онако живо приказао.” Грујић даље закључује, уз убедљив низ доказа, да је Козачинскога драма сачињена „почетком 1736. г.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ЗА ДЕЦУ 2 ПЕСМЕ 9 ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН, МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ 10 ЛУКА МИЛОВАНОВ, НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР 15 НИКАНОР ГРУЈИЋ, МАЈСКА ПЕСМА 16 ЈОВАН СУБОТИЋ, МАТИ ПЕВА ЖАРКУ 17 ЈОВАН СУБОТИЋ, ВИДА И ЗЛАТАН САН 18 ЈОВАН СУБОТИЋ,КОЛЕВКА 19 БРАНКО
Ха! Знам сад што ћу, писати хоћу дјеци малену, лјепу, шарену, књижицу. МАЈСКА ПЕСМА НИКАНОР ГРУЈИЋ Већ се поља сва зелене, Топлији је сунчев сјај, Све су воћке одевене, Хајдмо, хајдмо док је мај, Хајдмо сви у гај!
Умро је у Будиму. Никанор Грујић (1810–1887) био је богослов: архимандрит Крушедола и владика у Пакрацу. Потписивао се као „Срб Милутин“ (Милутин му је