Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тешке су — браним се ја. — Нека. Ти само бери, а ја ћу да носим. Могу ја — храбрила ме је мило, а већ грцала од среће што ћу да се одобровољим, не срдим више на њу. — Не, не! — Устадох.
— Нане, нане, мори!! — заплакала се. — Нане, нане... — грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала. Да ли од јада, бола, или од среће и радости што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?
Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону. Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу. У мало што није на глас јаукала, тако је плакала. Пуче јој све пред очима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Очи су јој биле влажне, ноздрве раширене, а уста пожудно отворена. Дисала је брзо и грцала. — Доказ љубави?... Знате ли шта то значи? — Драгиша... прочитала сам у писму. Узмите ме, примите ме...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Најгрчевитије је плакала мала бунџика кад је плакала од немоћи. И сада је грцала због немоћи; добро је знала да неће оцу ништа казати, и да је отац с таквим разговором не би слушао ни минута.