Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: — Иди!... бежи!... — Што?... — Убиће те! — Бабо? — Јест он!... Бежи, несрећнице!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут. — Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим? Научи ме! — Пошљи је у Биоград на науке. — А колико то траје? — Четири године!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући: — ’Аџике, зар то? Пун страха, и као са неким гнушањем, окренух се од матере само да је не гледам онако хладну, нему
— Еј, домаћине! — виче ч’а Јован пењући се. — Ту смо, ту! одговара му мати, грцајући и трудећи се да се прибере. — Христос се роди, домаћице! Камо, где је домаћин?... — Ту је, ту је!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
се и, пре | но што је он изашао, она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући. Али ипак знало се да се то никада не сме дознати. Ни родбина, нити ико.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Он се прекрсти широким крстом и грцајући, а са просветљеним изразом, поче да мрмори: — Помози, Господе, помози и нама!...
Ћипико, Иво - Пауци
И никако неће да рече узрок зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући: — Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима! ... —А што? — пита Раде. —Не питај, молим те .. .
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (са саучешћем): Тешко теби! А дом, кућа? САРОШ (грцајући): Никада. Никада постеља. У берберници, на клупи, да се је увек ширио од мене мирис од помаде, мазања, сапунице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ето... тако — изговорио сам речи грцајући. — Гррр-у!... Гррр-у! — Бежи одавде и чекај доле на путу. Ето, иду и предњаци. Ти јаши на челу... Не чекај мене!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Нећу од тебе новаца! (Са свога врата одвезује низу од дуката и даје му.) Ево ја... ја ћу теби да дам. СТОЈАН (грцајући): Уста ми дај! (Привлачи је.) КОШТАНА (трза се, одриче главом): Ах, не! СТОЈАН (руком за њена прса): Груди!
Да идем! ТОМА (убијено): Е кад ту... онда је то тешко... (Коштана полази): Коштана! (Прилази јој грцајући.) Коштана, кћери, сине... Дај бар... (Сагиње се и мирише јој прса.) Коштана! Лепото!... Ооох!