Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
, заповедник једног војног одреда АНЂАР, (Х)АНЋАР, (Х)АНЏАР, тур., оштар велики нож као јатаган АНТИМИС, грч., плаштаница АРАР, (Х)АРАР, тур., велика вреће, обично од кострети АРЗ-ОДАЈА, тур., соба за примање странака у уреду.
, лекарски помоћник, ранар. ВЕЋИЛ, тур., заступник ВИЛАЈЕТ, тур., земља, област, завичај ВИТИЈА, грч. рус., беседник ВЈАШЧИ, рус. слов., већи ВЛАДЈЕЈУШЧИ, рус. слон., владајући ВЛИВАНИЈЕ, рус. слон.
, пристати КАВАЗ, тур., стражар, пандур, вратар КАКАВ НИБУД, рус. слоб., ма какав КАЛА, грч., лепо КАПИЏИЈА, тур., вратар КАР, тур., брига КАРА, нем., мунициона топовска кола КАРАБИЉ покв.
, тумач ТОКМО, слов., само ТОЛКО, рус., само ТОЛКОВАТИ, рус. слон., тумачити ТРИОД, грч., православна црквена књига с објашњењима о појединим празницима ТРАКТАТ, уговор ТРАКТЕР, гостионица ТРОГАТЕЛАН,
Црњански, Милош - Сеобе 2
А кад тај младожења није био оно, што је требао да буде, те несретнице су имале да чекају да их, од чежње љубавне, тек грч самртни ослободи, у старости.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
што ћу памтити нису биле те идиотске њушке, већ Меланијино одједном посивело лице са нечим око усана што није било ни грч, ни разочарање већ опуштеност и ужас.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
да их посљедњи пут видим, скакутали су по сумрачној просторији тако равнодушно, тако им је било све свеједно, да ме је грч у грлу стегао. Осјетио сам: чим изиђем, у тој просторији више ме нико неће памтити, ником нећу недостајати.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери. — Нано!
моја — и још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч. И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље. И то је изда.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ТИ СИ МОЈ ЖИВОТ ВИДЕЛА ИЗ БЛИЗА Ти си мој живот видела из близа: Примисо, покрет, реч што нисам реко. Знала си грч мој и кад стојиш иза. Слутила моју болест на далеко. Ти си у моме оку док још гасне Видела прва новог смеха клицу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ви сте ништа! Ико, дај им ракије док не поцркају! Видиш ли да чуче око мене као кучићи? — Ђорђе испи чашу До дна. Грч му нагрди лице. Он затури главу као да хоће да је збаци и ослободи се њеног терета. Само му шубара паде.
Из све снаге му зари прсте у раме. „Ала су ти јаке руке! Као канџе“, рекао је Тола, с муком савлађујући грч на лицу и јаук. „Јака сам!... Видиш колико сам јака?“ сиктала је чупајући му кожу.
Само једно борави у њој: родиће у првој копњи кукуруза. Багрем ће процветати. Све се у њему одједном згужва у грч. Сигурно је чула кад сам јој оне ноћи причао о Толи. да с Толом...
Осећала је како јој снага у земљу пропада. „Хоћу да ме молиш!“ „Нећу“, руком је осетио да грч стиснутих бутина малаксава. „Моли ме, моли ме, кажи...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Милоша, који је то опазио, можда је забављао баш тај њен грч, као што га је забављала и надмоћ коју је стицао над Љубицом: увек је могао, лако, да изазове у њој радост или патњу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Поред једне тресе се и цвокоће зубима у наслоњачи први хугиста, кога је опет спопао патриотски грч, и мала сестра Роунд умирује га нежно.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад сан изглади нашу лажну крабуљску нацереност, кад поравна гримасу бора сложених у осмијех, кад попусти грч хотимичности — како ли тад из скровитих дубина исплута на лице присна брига човјекова, његов рођени удес!
Она слободно проваљује из нас тек пошто је попустио грч нашег хтијења, ужагреност наших амбиција, пошто је прекинута свака веза између наше практичне личности и наше
Попушта зажареност на лицу и спарушена врелина на уснама. Грижње се ућутавају, јетка осјећања тупе. Јењава грч хтијења, мекшају обриси насушнога. Мјерило за биједе свакидашњице у нашим рукама наочиглед расте.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
сачињеноме поетском бићу ми препознајемо песника, његов непоновљив глас, његову оригиналност, његов стваралачки грч и дрхат.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
по дубини јунакињиног памћења, Станковић и овде спонтано бира нарочито душевно и телесно стање: један чувствено-чулни грч који је јунакињу држао известан број тренутака.
него у исти мах прожима јунакињино тело: „Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
РЕЧНИК (Скраћења: грч.—грчки, јевр.—јеврејски, лат.—латински, нем. —немачки, тур.—турски, фр.—француски, цркв.-слов.—црквенословенски.
Он победи Атињане код Краноне (322), па заузе и расели Атину. антипод (грч.), становник који живи на супротној тачки земље; кад је једнима подне и лето, њиховим антиподима је поноћ и зима.
Клиона, муза заштитница историје. кораб, лађа. коротан, ожалошћен. космички (грч.), васељенски, што се односи на васељену. кренцхен (нем.) забава с игранком.
Поред великога имања оставио је пола милиона динара за помагање ученика виших школа. тип (грч.), штампарско слово. тлени (цркв.-слов.), трошни. тмора, мутно време. тисак, штампа.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ударио је мамузама коња, и понео собом као комадић челика одломљени грч кикота. — Ми желимо крви, убијања, хм! хм!... — смех, је био хистеричан, — ... напред, извештаји ће бити славни...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
с очима од ватре, Страсна као море, разблудна кô змија, Тражиш моје хоћу, да твој жар га сатре, И сиктању твоме мој грч бола прија.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ИX Грч утроби је, немље тим, корену премирање, невиније из биљке чим прогледава цвет. И белина крилом кад радосно зама
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 305), а од лишћа противу кашља и сушице (ГЗМ, 4, 159; против кашља још стари: цф. грч. назив βήχιον од βήσσω кашљати), такође и када се хоће абортус (иб.). Сок је добар за увобољу (иб.).
ЧУВАРКУЋА Хауѕwурз (ѕемпервівум тецторум, грч. άείζωον, аізонум, Плін.). Чуваркућа, пазикућа, узлудобар, узлудобра, озлужив, узлужива, подсилужив, ваздажив [упор.
άείζωον, аізонум, Плін.). Чуваркућа, пазикућа, узлудобар, узлудобра, озлужив, узлужива, подсилужив, ваздажив [упор. грч. άείζωον,], нетресак, госпина роза, и др. в. Шулек. Чуваркућа брани кућу од грома [упор.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
У том тренутку изгледа као да га једино занима то место, па не обраћа никакву пажњу на грч болесниковог лица, који јежи кожу присутних. Макарије Господе, каквом ли си то танком надом обдарио људско племе.
У левом углу усана који се мало повукао надоле заиграо је једва приметан грч, а онда је нестао. Схватила је на шта циљам.
и како онда човек да не заспи, да се не препусти оном слатком одумирању у крви, слатком голицавом треперењу, кад сваки грч ишчезне а тело постаје тако пријатно тешко да је благодет пребивати у њему.
на својој постељи, отрулој од излежавања, Димитрије је шкиљио отуд на мене, мотрећи изједна не би ли на мени видео грч зависти и беса. Знао сам то, па сам се правио невешт.
Ако не миришеш, Прохоре, отпадниче од људског рода на грч људски, на узалудност, на глупост, на немоћ, на немогуће, не долази, не помаљај овде своју проклету рајску губицу,
Није био мртав. По жутим или белим Никаноровим јагодицама с времена на време би минуо оштар грч. Шта је остало од оног силника пред чијом смо суровошћу сви одреда премирали?! Шака јада.
ли или неће његово семе оплодити утробу њезину, или сам свети Димитрије што у црну дебелу књигу бележи сваки уздах и грч, сваки срх сласти и задовољства, како би им праведно одмерио казну за путеност и прељубу?
Осетио сам како ми грч цепа утробу. Зашто тај травуљар није могао остати озбиљан? Могао је остати и даље укочен на оном свом месту, седећи
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сока је била упадљиво лепо дете. Али неки сталан грч међ обрвама одавао је нешто љуто и срдито, ружно њено фино лице са дивним устима и зубима, и чинио је маторијом још од
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
(КОНАЦ ДРУГЕ ЧАСТИЦЕ) РЕЧНИК СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА АЛФА (грч.) — назив првог слова грчке азбуке (алфабета); од алфа до омега »од почетка до краја« АПЛИЦИРАТИ (нем.
апплізіерен, из лат.) — применити АПОСТРОФИРАЊЕ (из грч.) — непосредно ословљавање; у Стерије (као и глагол апострофирати) као назив за фигуру »мисли« из традиционалне
цавалиер) — племић, витез ГИМНОСОФИСТА (нем. Гyмноѕопхіѕт, из ст. грч. γυμνοσοφισταί досл. »наги мудраци«) — према античком предању индијски аскети из класе брамана који су живели наги по
покр.) — дакле ИНТОВ (мађ. хинтó) — кочије, каруце ИРОЈ (из грч.) — херој, јунак ИРОЈКИЊА — јунакиња ИСЛЕДОВАТЕЉ — испитивач, истраживач ИШЧИСЛИТИ — избројати, израчунати; очитати
темперамента, који пати од потиштености, сете, црних мисли МЕТЕМПСИХОЗИСТА — заступник схватања да се душа (грч.
из једног тела у друго МЕТЕНСОМАТОЗИСТА — други назив за метемпсихозисту, заступника веровања о селидби душа из тела (грч. σωμα) у тело МИЛОСЕРДИЈЕ — милосрђе МИС (енгл.
) — придошлица ПРОЗОПОПЕЈА (лат. проѕопопоеіа, из грч.) — персонификовање неживога (термин реторике и стилистике); уживљавање у улогу другога ПРОМОВИРАТИ (нем.
— скуп, збор, веће; зборно место СОПЕРНИК — противник, супарник, такмац, непријатељ СОРЕВНОВАТЕЉ — такмац СОРИТЕС (грч.
Назван је по Теофанији ди Адамо, италијанској тровачици погубљеној 1633, у Палерму (итал. аqуа делла Тоффа) ТРИПОД (грч.) — троножац; говорити с трипода »пророчки, беспоговорно, ауторитативно«.
Из средњовековне црквене традиције наслеђено (уп. о блаженствима речи и грч. μαχαρισμοί) УБО — дакле, према томе, онда УВЕСЕЛИТЕЛНИ — који развесељује, разгаљује, забавља УДВОЈ — двобој
»држи банку« а играчи могу улагати до укупне суме која се налази у »банци« (што омогућава велике добитке) ФЕНОМЕНОН (грч.) — појава, феномен ФЕРФАСЕР (нем. Верфаѕѕер) — писац, списатељ, аутор дела ФЛЕГМАТИК (из новолат.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А-ух!... Шта ћу сад?... Неко отвори врата и одмах их затвори. А моја се нога заглавила у сари чизме, па ме ухвати грч, и ја, седећи на рушевинама кревета покушавам да навучем чизму. Уто улете „теткица“ и поче нешто да виче.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
А колико супом појих заносних својих снова, Колико врућих небеса кусах то из тањира: Трбух још памти тежину и грч богова, Остатке чије протера са мучног трбушног пира!