Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
усхићавају Шарлом Бодлером и Оскаром Вајлдом, који негују уметност »несвеснога, подсвеснога и надсвеснога«, »поезију грча«, мутних снова, оболелих стања свести, има песника интимног надахнућа, природног и непосредног изражавања.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И онда, кад се све муње Распадоше у светло труње И мрак се смекша ко плиш, Из дуге напетости и грча У поноћ спарну истрча Новорођени миш. ШТА РАДИ МИШ ПО КИШИ Сручи се пљусак иза куће, И небо пусти киши на вољу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада је поред њега увек мала, мила сестра Поунд да га поврати из грча. И наслоњен на њено раме и докле га она милује својом пуначком, голом руком, он долази к себи, захваљује јој и понова
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Учинило ми се да му је лицем прелетјела сјена грча. Но то је можда био само одраз мог лица који је пао на њ. ЛXИВ Јест, свијет је препун успомена, свијет је
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Из вршка екстазе, из емотивног и телесног грча њеног отвара се још једна приповедна раван, отвара се нов временски угао из ког ће се, према замисли, даље
Стојан, тугујући за Цветом, пева својим меким, напола женским гласом, дотле се Цвета, опијена његовом песмом, од бола, грча увија на њиви, међу редовима засађеног дувана, и од прејаких осећања саму себе по прсима љуби, страсно уједа.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
О, запјевај пјесме Миле и топле кô јутро што стрча Стрменом горе; видај, ослободи Скрхане прси од море и грча! Ромињај, росо!... Спери с душе, ходи, Прашину с градских зидова што паде...
И. напиру се косци ко ће прије! Не ћуте они умора ни грча, Само што жеђи одољети није. Гле, један висок као стабло срча, Бришући знојно лице што се плами, Под јабланове до