Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао. Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
„Јест, кућа, само кућа, о другом чему ја не умем да мислим.“ И његова десна рука грчевито стеже карабин положен на трави, поред њега. Он га муњевито подиже и ОТКОЧИ, па опружи леву ногу и наслони цев на прсте.
И са ужасом, тог истог тренутка, ухвати он један заводнички осмејак упућен његовој жени. Он грчевито стукну корак назад и пренеражен, ужаснут као да се руши небо застаде укочено, мртвачки.
Она покуша да се усправи, грчевито се одупирући и трзајући, али не успе. А другим, изванредно свесрдним напором она се подиже и муњевито и очајно пропе;
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сваком своје!“ Међутим, кад је Ана отрже од Павла, Варвара се занесе и поче, грчевито, да плаче. Петар је зачуђено посматрао своју жену, али ништа не рече.
Истина, турске су се армије још држале, грчевито, обала Црнога мора, према росијској империји, али бубњеви јаничара беху и тамо замукли.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Грчевито гужва у песници писма.) Ту је! ЉУБОМИР (осећајући се нелагодно, слеже раменима). ПАВЛЕ (увек узбуђен): Ту је, али ја
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пола у несвести, опуштена, она је грчевито понављала: „Умрећу, умрећу.“ Дотле је његов брат изишао из кола, сув, жут, у дугачком ћурку од курјачине, са
каишева и раздрљише му груди, где међу чипкама кошуље нађоше као траву, густе маље, обасуте крупним грашцима зноја. Грчевито се држећи за трбух, клатио се подигнут, као у несвести.
у њихово друштво, кријући свој смех иза лепезе, а трепћући очима, јер су је они примали као од беде, стискајући грчевито једном руком карте, другом своје кесе, довикујући при томе једно другоме, српски, досетке на рачун осталих, спокојни
да баци, по обичају, корице, које су слуге морале одмах да дохвате, Исакович поче, лагано, да извлачи сабљу дохвативши грчевито балчак, окренувши се лицем према војницима. Језа, ледена језа пређе му по плећима.
Милићевић, Вук - Беспуће
пењали се уз влажне и пријатне шуме ,са дрвећем које показује своје дебеле снажне, чворновате жиле, испреплетане, грчевито обавијене око камења поред којега се забадају у земљу.
Он је утекао и сакрио се од живота и грчевито се ухватио за ову кућу; он се боји да га он не нађе са својим помамним, пламеним вјетром који улази у душе, диже их,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он се поче чешати. Али то чешање беше грчевито, са стиснутим прстима. Докопа се за чело и косу и поче се грепсти тако јако, да крв потече.
Из зажарених јој образа тек што крв није канула. Зажмурила, наслонила се целим телом на мене, стисла ми грчевито руку, а из сувих јој, немих уста иде врео, сладах дах. Тако пригрљену, стиснуту и обамрлу држах је у наручју.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Тишина је; ал' не тишина блаженог санка, већ као тишина око боника тешког; подухује ветар, као испрекидано грчевито дискање болесниково.
Или се сама из груди ми диже? — Ох, ходи сенко, ходи — ближе — ближе!” За руку је руком грчевито стисну, од бола була и од јада врисну, обнезнани се, паде му на груди; у грудма леденим стари плам се буди, у грудма
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници су их посматрали са пуно саучешћа... један рањеник се грчевито ухватио за трбух, јечи, а самртно бледило му се расуло по лицу.
Груди су биле раздрљене и крваве, а ноге грчевито подавијене. Нешто ме смлати и осетих умор. Апатично пођох. Цигарета ми није пријала, те је бацих.
Тренуци су очајно дуги. Остављени онако сами, а изложени отворено, пешаци се грчевито бране. Али не одступају. Побауљке или у скоковима притрчавају некоме камену, грумену земље или дрвету, одакле пуцају.
— Пази, месец! — вели један. — Њега виде и у нашем селу... Одвојени од својих кућа, гледају грчевито у ту једину везу, и замишљају своје село обасјано месечевим сјајем... Мостови трен је прошао. Кретосмо и ми лагано.
Од праска оне батерије на насипу, изнад наших глава, људи су као обезнањени, грчевито се држе за точкове да не падну од силног ваздушног удара. Лево неко јаукну.
Гледали смо ту воду закрвављених очију. Поднаредник прихвати чутурицу, држећи је грчевито. Били смо готови да скочимо на њега. Он као да разумеде, погледа упитно све редом, па онда у Рајка. — Њему!
Господе... Ето, ето... фијук... као врисак. Ми се прибисмо један уз другога, а мускули набрекли, очи грчевито за тварамо... Хуј... Хвала ти, Боже. Експлозије се зачуше иза наших леђа, — Повећати даљину за педесет...
седео је наслоњен темпирач, мртвачког лица, очи му ужасно разрогачене, уста отворена, као да вапије, али шишти, и грчевито савијеним рукама придржава своја рођена црева. Из другога угла допирао је нечији пиштећи глас: — Браћо, не дајте!...
Свакога секунда стрепимо. Нерви су пренапрегнути, а мускули на вилицама грчевито стиснути. — Ено га! — повика нишанџија трећега топа и показа руком у правцу Дрена.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кадшто грчевито заиграју. И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.
Гојко само трчи с прозора на прозор. Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу ; погледа на двориште, — писар натмуренији од густих облака корача нервозно и понеки пут махне главом значајно.
узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис. Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу министру просвете... тамо о Љубици, а?!...
Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха. — И ви баш хоћете...
Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дрхћући сва и тресући се од узбуђења.
Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрхтаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут... — Загледала се... куда ?... узвикну он, гледајући је у очи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!.... Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на
Руке су биле најнемирније. Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и
Кретосмо се. Свако срце јаче закуца, лица бледе, а доња усница, осећаш лепо, грчевито игра... Зађосмо у шуму. Требало је ићи још четврт часа, па да се почнемо надати, да ћемо нагазити на зверове, за
Зликовац, како је лежао на трбуху, тако је и остао обрнут земљи лицем. Левом руком ухватио се грчевито за крај од врљике, а на десну му пала глава.
управитељу, учини чудо, молим ти се и пронеси га, да не изгубим душу моју, — шапуташе у себи чича Пера, а руке му грчевито хватаху влаће и трзаху српом. — Зар ти тако, чича Петре! — грмну глас иза њега. А?
Марко баци конопац, оде на окно, подупре лице шакама и затресе се сав јако, грчевито... Деца одзвонише лепо, заменише и Марка.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СРЕТА: Ето, баш, ако хоћеш да почнемо од тебе... ЈЕВРЕМ (грчевито прихвати): Е, видиш, Срето, баш сам то и хтео да те питам!
ЈЕВРЕМ: Је л' за мене? МЛАДЕН: Јес'! ЈЕВРЕМ: Ко је донео? МЛАДЕН: Један жандарм. ЈЕВРЕМ (шчепа грчевито): Па што не говориш да је жандарм донео! (Отвара га и гледа потпис.) Секулић. (Чита.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
) Кучка, па није могла да чека, дочека мужа... Ох! (Пада ничке по јастуку, шакама стиснутим у песнице грчевито гужва и кида јорган, плећа му се тресу од очаја и беса.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Женско се за другога рађа. Ђорђе брзо врати ниску ђинђува у џеп и грчевито стеже кундак пушке. Кеса с дукатима жуљи ребра, као да је белутак.
и није могао да издржи, копрцаво и грчевито окренуо се к њој и загњурио главу у њена недра, па се припио и угрчио у њено тело, а она му се подала, опуштена, туђа
А она га упитала да ли се отрезнио; тад је скочио из кревета и, у јези, грчевито и дивљачки, обема шакама шчепао девојку за дојке.
“ Ђорђе је осећао да се љуља на танкој грани, али се, ипак, грчевито држао за ту грану коју је у мраку случајно дохватио. „Дај ми га, Толе“, унео му се у лице. „Ту ти је пред кућом.
Отров је млеко. Воде, само кап воде. — Не смеш воду. — Мрзиш ме. По гласу... Одувек си ме мрзео. Ђорђе јој грчевито стеже руку. Нисам, шта ћу без тебе? — Рука ти је дрвена. Знам зашто. Дај ми воде. Не може да је одбије.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тишина је; Ал' не тишина блаженога санка, Већ као тишина око боника тешког; Подухује ветар, као Испрекидано, грчевито Дискање болесниково.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Наједном он се грчевито прући, крикну, пробуди и звераше, али ме не спази. и као збуњен и мучен сном који није упамтио он се избуљено загледа
Тај смртни ужас на лицу мога старијег брата и данас ми је пред очима. Онда је витло зашкрипело. Грчевито, као да се давим, шачицама својих малих руку и мишицама, снажно сам стегао паоце, чврсто стиснуо зубе и јако
Наједанпут, са својим сјајним преображеним лицем окренула се њему и као да је полетела или се сурвала грчевито га шчепала за руку. — Боже, како сам срећна, ох колико сам срећна!
Ја се муњевито усправих на ономе платну и гушећи се сасвим без ваздуха широко и грчевито раширих руке према њој. А тада, тада ја лепо угледах кад она учини исто, сасвим исто, кад н она рашири своје руке
Та брезова метла, коју је овога дана примио, први пут понео и грчевито држао, то је била његова кора хлеба. Равномерним, још невичним замасима, отпочео је да чисти улицу која му је припала.
“ — А кад је тешки рањеник, не могавши говорити, савио палац своје гараве десне шаке, која је грчевито гребла земљу, и показао своја четири прста, Пацко је, растужен и дубоко тронут судбином овог оца четворо деце, јер их
А исти тај страх мора бити да је обузимао и њу, јер ми није тешко било приметити како се и она грчевито трза свакад кад би је неумољиви сан, од кога се толико отимала, савлађивао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
осјећај ослобођења (поуздано сам запазио), пораста упоредо са степеном прецизности израза, сасвим ми је схватљиво оно грчевито упињање за што педантнијом прецизношћу (педантерија која је у овом случају синоним истинољубивости), за крајњом
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан ?«...
Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света.
Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе
Ђурица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста. Симо стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. — А-а-а...
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Вечито ћу жалити што у то време нисам отишао на посматрање код специјалисте физиолога и психолога. Грчевито сам се борио за живот, али нисам веровао да ћу се опоравити.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Билхарц тако слеже раменима, као да ме сажаљева. Тако се између Билхарца и мене ширио све већи јаз. Он се грчевито држао појмова које су Старом свету наметнула покољења већ давно ишчезла.
Ћипико, Иво - Приповетке
Испије чашицу ракије и, љуто уцвијељен, пожури да своје достигне. Путем бесвјесно стиска стари џевердар и прсти му грчевито по њему играју; хтио би да се умири, но не може. Раздражен је; срамота и понижење бију га и савлађују.
Краков, Станислав - КРИЛА
И душко лежи крај њега и дрхти. Куршуми му пресекли сећања и мисли. Стеже грчевито сигнални пиштољ, и припија се уз ниску гомилицу камена и земље. — Да се само може остати мирно приљубљен уза заклон.
Када је дубоко ноћ пала престала је и топовска ватра. Уморни војници утонули су у сан. Само су руке грчевито стискале оружје уз себе.
Цикну престрављено, и појури поново уз нагиб ка рововима, ка живим људима. А у високо подигнутој руци, која је грчевито стискала поверене ствари, вила се као застава крвава марамица мртвог мајора. ВИ БЕЛА БАРАКА Ипак он није умро.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Овде лежи један полунаг, изврнут на трбух, сав упрскан крвљу, лице му не видиш, али грчевито стиснуте песнице казују последње самртне муке.
У глави се мути, стомак се грчевито стеже, повраћао би од смрада, ти би да бежиш, али нога се не миче, а из тебе као да те нешто зове загробним шапатом: —
Турска граната погоди једнога коња из запреге; он се изврте на леђа, стаде грчевито млатати ногама, на уста му удари бела пена. Војници се устумараше око њега. Официр виче: »сеци амове... бога... свеца..
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Бугарин се тресао, из уста му покуља крв, а прстима је грчевито рио земљу. Однекуд долете куршум и удари мога посилнога, који је ишао поред мене. Приђох му.
пред рововима сам... — Овде моја мисао као да замире. Никако не могу себе да натерам на бајонет. Грчевито стежем очне капке да бих изазвао ту визију.
Светлост се разли. Командир размаче циглу којом је била затворена пушкарница и погледа. Његово лице се грчевито скупи, и кроз стиснуте зубе гласно јаукну. Одмаче се и налакћен на ивицу рова обухвати главу. — Сиромах! — процеди.
Хтела је нешто да каже, уздахну и отвори уста, али бес као да је загушио, стењала је и грчевито ломила прсте. Осетио сам се нелагодно, помакао сам се. Али она ме шчепа за руку. — Морате!
јој се почеше развлачити, више, све више, као да јој је лице преполовљено, глава јој клону, и она се сруши, плачући грчевито. Уздахнуо сам и дохватио се за главу. Шта ме снађе!... Прешао сам на супротну страну и наслонио се на зид.
Дао сам часну реч... Њена глава била је на мојим грудима. Моје су руке клизиле преко њених рамена. Она се грчевито припијала уза ме, говорећи: — Ви сте разрешени часне речи... Тако ја хоћу, хоћу. Драгиша, схéгі, примите ме.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
претресао, а око њег' се дизао и ломио грозан и језив јаук и лелек. Наједанпут се трже, исколачи очи, зину и грчевито здера са себе сву одјећу и го побјеже с гробља, а за њим се нададоше остали блентови са силном, заглушном вриском И
Ја сам краљ брез краљевине... цар брез царевине! — узвикнуо би очајно, задрхтао би и само би тада грчевито зајецао да га је жалост било погледати.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Стар сам... И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.
Ћипико, Иво - Пауци
Но залуду... И уто, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше. —Раде, зар си будан? — упита га жена. —Будан... е, будан... што? ...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Одједном ме захватила некаква чудна дрхтавица. Она је, не знајући шта чини, наслонила главу на моје колено и грчевито ми обујмила ногу својим обнаженим рукама. Прошаптала је: „Зар и ми нећемо скоро“.
Њене руке су се покренуле, клизале су по мени час овлаш, час грчевито, некад као додир маслачка, некад до бола. Цели дан смо остали горе, у штали.
од нејасних сенки планина, плашио скуњене окисле вране што су боловале на јововим пањевима, гледао даждевњаке како грчевито грабе у рупице у киселој земљи, петљајући се уз пут са лепљивим лишћем. Корачао сам у нејасној слутњи да ћу нешто наћи.
Поворка је нестајала у магли, један по један коњ са човеком ишчезавао је у сивим, непрозирним кудељама које су се грчевито увијале око кржљавог дрвећа по камењару и уз суморне зидине.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У грозним мукама гину са крвљу и пеном белом, И грчевито шкрипе, И дух се растаје с телом. Из разваљених уста потмули ропот се хори, И груди широко дижу и коса њихова гори...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
после пуних осам дана: од нежне деце остали скоро сами костури, једно клупче, као да су девојчице биле везане или се грчевито загрлиле. Породице су се споразумеле да децу не растављају, да их сахране у троделном сандучићу у заједнички гроб.
За њима, Мија, под мишку га држи и води судски момак — нико не вири. Дечко је избезумљен, уплакан, штуца грчевито, као да му у грудима пуца.
Живот је богат, пребогат, богаташ бескрајан. Ната и Мирко су се грчевито волели, грчевито су се узајамно избављали од самоће. У чудном и неисцрпном људском животу и то је био роман.
Живот је богат, пребогат, богаташ бескрајан. Ната и Мирко су се грчевито волели, грчевито су се узајамно избављали од самоће. У чудном и неисцрпном људском животу и то је био роман. Ко је први умро?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гр-р-р-р-ру! Ковитлају, праште, рију гранате око нас. Ах, најтеже је кад заурла она тешка. Гр-р-ру! Очни се капци грчевито затварају. Гр-у! А од пренапрегнутог ишчекивања у ушима нешто бубњи. Ето је...
Ја сам теби бољу судбину желео. — Душан се насмеја, ноге му се омакоше, он се дохвати за Луку и, грчевито стегнути, полетеше низ падину. — Ако, свеца вам детињег! — вели кроз смех потпуковник Петар. — Тако вам и треба.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (грчевито чупа колено): Не тако, не толико силно... Доста, доста... КОШТАНА (још раздраганије): Сум шетал, мори Ђурђо, по
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Гледала је како играју, а није испуштала из очију Мана и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док