Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Измилела из Божије руке, змија на путу се увија и грчи, као да покушава да се претвори у слово! ПОСЛЕ УЖАСА Шта се то - од века дубље и моћније сад, кад је све
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ах, јесени, јесени! Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима, или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева! И једнога таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А у свем овом поднебљу видела се и осећала једна чудна, непојмљива снага која се буди, прикупља, подрхтава и грчи, зверска и као немогућа нека снага што се тренутно дубоко и лажљиво била притајила и подала утицају оне ужасне сумње
боре на моме бледоме лицу, ни све ове беле власи што покривају ову моју сметену лопту у којој се непрестано и очајно грчи ово мало узбуњеног разума.
Црњански, Милош - Сеобе 2
мужа, немо, разрогаченим очима, а пред зору, после једне страшне ноћи, поче да га стеже за руку и да му шапуће и да се грчи.
Теодосије - ЖИТИЈА
их пред себе, оплакиваху живога као мртвога, говорећи: — О, невоље од тебе, господару, шта ово учини нама, јер грчи си нам сад после наласка него кад пре тога од нас побеже! О, наласка горег од губљења!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
А ипак ће она једнога дана бити збрчкана и рожната као Гретин врат! Осетих како ми се утроба грчи и сажаљење за самога себе. Обале са купачима пролазиле су поред нас, а вода и ваздух били су пуни гласова и дечје цике.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сваки је час осећао да ће да скочи, урликне, па да почне да грчи безумно, гризући зубима себе самог и све што му на пут дође. Све је у њему плакало и тресло се.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала! У том поче она да се превија и грчи. Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче... Сви скочисмо око ње.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Почиње шибати хладан ветар... Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред. Често заборави ради чега је пошао, па стане на путу, мисли се и напреже памћење, док се
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
А моја је мама умрла. Пошла сам на гробље... Знам где је, ишла сам ја често тамо... (Грчи се.) Ветар... Зима... Зима код куће, зима овде, на гробљу зима — свеједно је... Идем код маме моје.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дохвати га кошава и поче да фијуче око ушију и да се игра проседим му прамењем, а он се све више грчи и хита право школској згради, да продужи — статистику...
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Тесни ми зидови ужи него плућа. У глави ми гори луди товар прућа Што се болно грчи за кишом и пљуском. Постајем пустиња без хлада и хране. Гле: из мене беже и куљају знанци.
И мисао се ево тањи, А воља чили, срце грчи. И већ сам двапут, трипут мањи. И клечим ко на некој срчи. А до пре само трена два-три Сећам се да сам био цео И с
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Нешто лупну под њом. На њу иде шубара, црна, шиљата, ништа не мисли, не мисли ни да бежи, а види — гуњ се грчи и ломи. — Јесам! У животу немам ништа сем дуката и муке. Коме ћу дукате? За кога сам се мучио?
— говори гласно, лице му је изобличено, чини му се да се кожа одране свиње разапета на зиду грчи и савија патрљке ногу да скочи и јурне кроз оџак, напоље, у мрак, јер и Анђа виче, очајнички: — Јури, јури, јури
Загледа му се у очи: личи на Мијата. — Певаш ли ти уз гусле? — Певам. Пуцањ. Тола га стеже свом снагом. Војник се грчи, пуцњава престаје. Тола олабави руке. Види: војници хватају и везују сељаке.
Јесте, и ако није. Сав се скупља и обавија око те мисли. Јесте. Грчи се уз кревет, узима му знојаву и млитаву главу, узима врело дахтање. Нећу више да сумњам. Сине! Чујеш ли ме?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
колена и замуцну својим слабуњавим гласом: „Ја сам, узвишена богињо, један нејаки црвић који се пред тобом у прашини грчи“. Осећао је сву своју ништавност и слабост. „Како си се овамо усудио, полуварварине?“, рече он самом себи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Нож му виси о дугачком бандијском виску. Замуцкује и очајно се мучи у говору, кад му се лице грчи, криви, кад страшно запиње, отвара и затвара велика жвалава уста као да зева, испушта с муком, задахом белога лука и с
Секула заузима став „мирно“, грчи лице, отпоздравља одсечно, и као не разуме шта хоће командант. — Еј, море, шта ме гледаш? Млека!
“ Запрепашћен, он се напреже, грчи, не разуме, хоће да бризне у плач. „Погледај, погледај“, кажем, „умрећу, нема шта, заиста.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И при том као да наше право, дубље и аутентичније ја лежи не у оном ја које се свија и грчи, него, бар за трунку више, у оном ја које му преко рамена радознало вири у рану. Бешћутност? Неморалност?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пило се и веселило свако вече... Смркло се. Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Душа се скупља, а тело грчи. Али, као стокраки одјек, непрестано бруји у нашим душама: докле овако... докле? Дуго година честитали смо један
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Усне су немирне. Милан мисли. Бранко га са задовољством посматра: лик се грчи, па ведри, па затеже као на скок, па одједаред укочи као у грабљивице која је убаутила плен.
Али при слушању музике, сви су запазили, Стефан грчи лице, и као трза се. — Слух ми је вредован... Нико не зна шта је то, ако сам нема ту срећу и несрећу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гр-у! А од пренапрегнутог ишчекивања у ушима нешто бубњи. Ето је... Кожа као да се набира, тело се грчи, мисао замире. Гр-р-ру!... Хуј! Као да спаде нека копрена. Тело као да се извлачи из неке чауре. Опет... Јури безумно.
Али они им не могу помоћи сада, ни себи, па ни овом детету. И као да би хтели да заглуше савест своју, њихово лице се грчи, они убрзавају ход, не би ли избегли страшан призор, пред којим су немоћни. Потпуковник Петар са влада себе и застаде.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« помисли али га сенка орла прелете. Једва корак даље од стене стрмоглави се орлушина и рече људским гласом: — Не грчи се, дужник сам ти! Орлић којем си помогао — мој је син. Тражи шта хоћеш! Варалица зину од чуда.