Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
[Врши јак утицај на Змаја, Б. Атанацковића, К. Руварца, Ј. Грчића и на готово све слабе песнике шездесетих година.] 1861.
После Јована Суботића, а пре Јована Грчића Миленка, он је опевао село са нежношћу, са топлотом, често у свежим и готово реалистичним сликама.
поезији у српској књижевности мало се радило: у том правцу могу се забележити ранији покушаји Јована Суботића и Јована Грчића Миленка, у новије доба једра и пуна живота сеоска поезија Милете Јакшића.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Од осталих писаца треба споменути нежног лиричара Јована Грчића Миленка, виртуозног комедиографа Косту Трифковића и црногорског краља Николу Петровића Његоша, песника јунака.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ршумовића који беже „само да се склоне“ „у неку слободу“ и сведочи о снажној актуелности песама за децу Ј. Грчића Миленка.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
лепе воде ладне; па до њега Големовић-Ђуру, па до Буре Орловића Павла, па до Павла Радо-бег-Мијајла, до Мијајла Грчића Манојла, до Манојла Шајновић-Дамњана, до Дамњана Облачића Рада, а до Рада Кајицу Радоњу; Кајицом је совру
Ал' ето ти Грчића Манојла, и он води кићене сватове, понајпрви иде пред дружином на вранчићу коњу косатоме, буздована покрај себе
Оде Грче за добру ђевојку, а осташе у гори хајдуци. Било тако за неђељу дана, ал’ ето ти Грчића Манојла, води свате и носи ђевојку, те он зађе у клисуру тврду, у клисуру тврда Качаника, понајпрви иде пред
сватови свате разагнали; сам остаде Грчићу Манојло, к њему иде Новаковић Грујо, голу сабљу носи у рукама, па дозива Грчића Манојла: „Стани, курво, Грчићу Манојло! Чију носиш лијепу ђевојку?
за калом крило од лабуда; очи су му двије купе вина, трепавице од утине крило; и он носи сабљу староковку, па повика Грчића Манојла: „Стан’, курвићу, Грчићу Манојло! Ласно ј’ с ђецом мејдан дијелити, но причекај Старога Новака!
“ Ал’ се Новак тешко поплашио, те не смије приступити близу, већ се баца перним буздованом, те удари Грчића Манојла, удари га међу очи чарне.