Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
обуци бугарске хаљине, и понеси будак на рамену, па ти иди у Софију равну, те уводи Гркове сватове, каке свате Грчићу сабира.
граду бијеломе, у онога краља пладинскога; што је вајде е добра ђевојка кад је гуја јесте запросила, љута гуја Грчићу Манојло од Софије, града бијелога. Но чу л', сине, Грујица дијете!
обуци бугарске хаљине, и понеси будак на рамену, па ти иди у Софију равну, те уводи Гркове сватове, каке свате Грчићу сабира.
Ал' не бере Грчићу Манојло, он не бере љуте мартолозе, који носе струке на рамену, о појасу маче оковане; већ он бере Грке и Бугаре, и
Све сватове редом покупио, па отиде у клисуру тврду, у клисуру тврда Качаника, куд ће проћи Грчићу Манојло и провести кићене сватове.
Да ли сестру у црно завити? Да ли дати моју заручницу за Грујицу, сина Новакова?“ Тако пјева Грчићу Манојло, гледају га из горе хајдуци, гледају га, но им није мило. Оде Грче за добру ђевојку, а осташе у гори хајдуци.
Да л’ ми сестру у црно завити? Да ли дати моју заручницу за Грујицу, сина Новакова?“ Тако пјева Грчићу Манојло, гледају га из горе хајдуци, гледају га, но им није драго.
он узе лијепу ђевојку, одведе је у гору зелену; домаћина Новак погубио, сви сватови свате разагнали; сам остаде Грчићу Манојло, к њему иде Новаковић Грујо, голу сабљу носи у рукама, па дозива Грчића Манојла: „Стани, курво, Грчићу Манојло!
остаде Грчићу Манојло, к њему иде Новаковић Грујо, голу сабљу носи у рукама, па дозива Грчића Манојла: „Стани, курво, Грчићу Манојло! Чију носиш лијепу ђевојку? Причекај ме, да мејдан д’јелимо, да видимо чија је ђевојка!
Чију носиш лијепу ђевојку? Причекај ме, да мејдан д’јелимо, да видимо чија је ђевојка!“ Кад то виђе Грчићу Манојло, обје ноге низ вранца опружи, те у златне врже бакарлије, а из руку тамбуру одбаци, па десницом за мач
Кад то виђе Грчићу Манојло, он потеже мача зеленога: „Стани, курво, Новаковић-Грујо! С том ли сабљом идеш у хајдуке! А да видиш мача
Изгуби ме Грче на мејдану!“ Ту допаде дели-Татомире, носи голу сабљу у рукама: „Стан’, курвићу, Грчићу Манојло! Ласно ј’ с Грујом мејдан дијелити, но причекај дели-Татомира!