Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
не куни нас!“ викнуше многи, један за другијем. „Проклети смо и без тога“. „А да што погазисте вјеру, губала вас!“ „Несрећа, Господару, зли удес!“ одговори један понајстарији између њих.
„Тако помогао свакоме твоме у свачему!“ „Амин! — „Амин!“ Губала те лијепа вјера Христова, јеванђеље и причест, ако си слагао.“ „Амин!“ „Сад приступи и ти, па цјеливај!
Ја обрнух Стамени плећи, па у кућу. Она ме, у раздвоју, закле Милуном да теби кажем!“ „А да, губала га братска љубав!“ поче сердар љутито.