Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Нека једно чељаде оде попи!... Треба ми!... Уведоше га у собу. Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама. Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.