Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
гласине, Виче пусти, сва се гора дрма: „Стан', ниткове, стани, несретниче, Стани, уло, стан', безакониче, Стани, губо, стани, куго клета, Да т' научим тровати ми света!“ Јао, Бранко, деде краке пружи, Па што брже унапредак стружи!
“ Србин кликну, а не виде Украј себе пијавица Што с' уз њега пењу, вију Да му само крв испију. 16. Ој ви губо, губо гадна На српскоме телу дивну! Да л' имена ваша јадна Да у песму турим кивну?
“ Србин кликну, а не виде Украј себе пијавица Што с' уз њега пењу, вију Да му само крв испију. 16. Ој ви губо, губо гадна На српскоме телу дивну! Да л' имена ваша јадна Да у песму турим кивну? Да вам (с') светим, да вас смлавим?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
„Сије писах аз!“ - писар завапи. А клетав чини инок Кипријан: „Тукла те туча јајастих капи, губо, пагубо! Траг ти се утро, трњем газио, псећи накоте! Глуво ти доба кад сване јутро у кам згодио вражији скоте!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— прекиде га Осињача, блиједа као крпа. — Али... триба да кажемо да ми нисмо кајели... — А шта кајели, шта кајели, губо пијана? — прекиде га Кушмељ и спопаде ватраљ. Али стаде међу њих Шунда и зашунда дигнувши руку високо: — Ајан!
ти најприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу изађеш из манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија? Јер сте сви губе и погрде, какви’ нема у цилом кршћанству! Гори сте од ркаћа.
— Ди је кон!? — брекну Бакоња. — Ди је коњ!? — понови Кушмељ. — Коња на сриду, губо од губе! — рече и Барица. — Јено га под Црним куком, у синици стрица Роре. — Трчи ћаћа!
Пошто се гвардијан разабра мало, засу грдњама Чимавицу. — Гаде, губо, рђо, измету, смрдљива Чимавицо, тако ли си пазија друга, а? Тако си се бринуја за њ!...
За њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама. Стриц пође да га прати. — Та-а-ко! Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од магарета. Тако, је ли? Ти да се јуначиш! Ти да се угледаш на онога манитова!