Петровић, Растко - ПЕСМЕ
да захваљујем на оном што и не би Никада у животу, на путевима који и не воде кроз свет, Бејах толико слаб, да само губљах свест.
Сазнах да га никад нећу згледати, и обливаше ме зној; И опет губљах свест, ко ужас да је то и стид: Само бих дубоко цвилио у немогућности да сам пред њим роб, И као да је неко још цвилио