Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Бунар када ћуте, Бумбар кад се љуте Што је и духовито и језгровито, док банално стиховање: За стручњаке код нас гуди Изузетна конјунктура, Највише се траже људи Врли зналци процедура не трпе ни текући облици хумористичке поезије.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! — рече у себи Јова. — Нема муфталука! Ни гуди, ни гудала вади! Ту ће чича Јова омастити брке! — вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Једна речица јошт ми, брате, гуди Из љубавни што т' истече груди. Ми сеђасмо један до другога, Болан брат до брата боланога: „О ако мора један ту
Четир дана стаде тако, А он при свом све једнако. 57. А ја опет, ка и досле, Удри гуди све једнако, Док не догна понајпосле, Те с' опрости са мном вако: 'Видим да ти несам мио Кâ до сада што сам био.
Па ако би срећа уда Кад провела кога туда, Одма с' крсти, брзо ита Поред места страовита, Јера страшно, страшно гуди Што причају о њем' људи.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— О-о, то није добро — гуди потиштен Сава, а баш му ништа паметно не пада на ум. Опустила чемерна глава ко крупска марвена пијаца у понедјељак иза
Вала ћу једном ... Дјед Раде, опет, гуди не гледајући ни у кога: — Зажелио се неко вила, видим ја. Испаде од наше Маријане невиђено лијепа кобила, кобила и
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
и цацyши неисказом вељих мука Косовкина бела рука, те је њему рука мала грдне јаде завештала; а кад гуслар по њим гуди, из јавора јаде буди, из тамнице јади лете да се браћа јада сете, да се сете, да их свете!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Збожен, крцат стрепњи, са срца круним молитвицу крхку.) По пелуд-царству стадо пасе, гуди што службу чини просјаку и луди.
Треште гнезда, јаја по зраку звоне. Глувог доба свила у ћуку гуди. (Дотичу ми чула каденцу коса, руковет крагуја.
Септéмбар гризе августу свршетак. ИИ А мисли где су, шта су осећања, пред јавор-чудом гранама што гуди? Док биљке сунча точак усијања, тек рудну жицу немир да излуди.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Поноћна језа и сати худи, језеро врије и неман гуди. Ко ће јунака од сна да буди? Блиста у гори, под самим врхом, врело под јелом танковрхом.
Ту поноћ вози сребрне санке, а вјетар гуди успаванке, и звијезде клизе низ Млијечни пут, док чика Мјесец, бескућник стари, сједи са жапцем у млакој бари и
Видиш их зором раном, дању, у сутон тих: никог не лове оне, нит ико лови њих . . . А код нас мећава гуди, завија, чуда ствара, док мали Сима сања шуме Килиманџара.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Расејано поглед блуди, Тромо иду часи. Из даљине звоно гуди, Разлежу се гласи — Одјекују на далеко... Мора да је умро неко. ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
164. Шта о клину висити не може. 165. Шта у гори без мозга лаје. 166. Шуто јуне кроз гору гуди. ОДГОНЕТЉАЈИ. 1. Преко леда. 2. Љеб у пећ. 3. Зуби. 4. Писмо. 5. Ротква. 6. Овца и јагње. 7. Мост преко воде.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А озго неко гуди Шта раде ови људи? Поноћ је давно прошла, зора руди, Сањива и бледа лица уокруг још се крећу; Свак стисн'о женску на
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Српска Зора« 1878. ЈЕСИ Л’ ГЛЕДÔ... Јеси л’ гледô слепца Кад пева и гуди, Како диже очи Кâ да сунца жуди. Он не тражи светлост Да се њоме снажи, Светлост је у њему: Он топлоте тражи.
Оних седам Даничића, Што их српски гуслар гуди — Има л’ кога да не призна: То су били узор-људи. А „Данице“ нашег Вука, Оне књиге тако мале, Зар те нису нове
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ми не трчимо више, већ идемо кораком и пуцамо. Ево и прве турске гранате где гуди ваздухом нама у сусрет; спушта се све ниже и ниже, све ниже и ниже... ду... удари и прште на петнаест корака пред нама.
ду... удари и прште на петнаест корака пред нама. Тек она прште, из даљине се зачу како гуди друга, трећа, четврта... Страхобно звиждање бива све јаче и оштрије, све ближе и страшније... ду, ду, ду...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ти, мајсторе, увијек прегониш! — љутну се Мићан. — Двадесет улчека сирове зоби! Не гријеши, болан, душе! — Не гуди ни ти, Глишо, баш тако дебело! — чу се онај иза каце и опет зијевну. — Пију, а и пили су, драгости моја, и други.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
не знам који Имам једног вола Који вуче кола Свршио је гимназију Ал је осто лола Имам једно прасе Које стално гуди Свршило је занат Код музичких људи Имам једну овцу Која много блеји Свршила је траву У једној алеји Чобанин