Матавуљ, Симо - УСКОК
бјеше голем ковчег, озго углачан, сприједа ишаран резовима; на ближем рогљу лежаху његове хаљине, на другом њека гука покривена струком.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' не чујем оног звука, звонке јеке, мамна гука, што у светлиј' њених друга: Гласи мука и покаја, шапат јада, сузни бризи, неодољних уздисаја бројанички, свети
— Кога такне Твоја рука, око Твоје ког просука, биће вредан тога струка, тога лица, тога гука, тих милина и тих мука, биће вредан, како не би, — благо Теби! Благо Теби! Шта ћу више?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Добијамо инјекције против тифуса, које су, у оно време, биле врло болне. На трбуху нам излази гука. Ходамо, по ходницима, као шашави. У болници има једна засебна дворана, за епилептичаре.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
На сред Крстаца, под једним кршем, угледа сердар нешто сиво: шћућурило се, не миче се. „Ко си?“ викну сердар. Гука се помаче, па се исправи. Бјеше ћесарски солдат, у сивој, дугој кабаници.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: А и не питах те! Што ти вучеш ту ногу? АНЂЕЛКО: Не знам, нешто ми скочило и поплавило. Оволикачка гука, а и гноји се. Кад притиснем прстом, остане бело, а кад пустим, опет полако поплави... А што ви мене тако фиксирате?
А сад, молим те, мирно устај, па идемо! АНЂЕЛКО: Чекај, доказаћу ти овде на лицу места! Гука ко волујска глава! (Заврће ногавицу) ЈАГОДА: Шта је то било с ноликим његовим ранама?
Гука ко волујска глава! (Заврће ногавицу) ЈАГОДА: Шта је то било с ноликим његовим ранама? АНЂЕЛКО: Гука препуна гноја и сукрвице, саћеш да видиш, потприштило се, поцрнело, укочило ми целу ногу, сева у препоне, не могу
СТАВРА (док га Цмиља обилази, гледа у Анђелков гроб): Где ли је нестала она његова гука? ЦМИЉА: Ово је стварно киша над кишама! С леве ћу ићи кад се будемо венчали! А ти знаш, мацо, да си ми био други?
ТАНАСКО: То је чворуга оног маторог! МАНОЈЛО: Заврћи ту ногавицу! Наравно, гука! Потприштила се, поцрнела, отекла! Погледај: кад притиснем прстом, остане бело, а кад пустим, опет полако поплави!
Погледај: кад притиснем прстом, остане бело, а кад пустим, опет полако поплави! ТАНАСКО: Па то је гука са ноге овог овде, што је сарањен! МАНОЈЛО: Раскопчавај се! ТАНАСКО: Ево моје ране, госкапетане!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Она двојица устадоше, али се у тај мах пламен устави пред прозором, те и Брне видје да је то запаљена гука на дугачкој трсци. Срдар нагло отвори прозор и одгурну трску, грдећи, па удари у смијех.