Употреба речи гукну у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Тај ти не лови мишеве! — Не бој се ти ништа за сланину! — гукну Брко. — Ја ћу њега већ тако потковати да се неће моћи попети под кров. — Ехеј, гдје ли си сад, добри мој чича-Тришо?

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

дио кромпира пажљиво, натенане, пљусну длан о длан, загрли нену преко узаних рамена својом тешком ручердом и весело гукну: — Е, мајчице рођена, сад ми се мало одмакни од ове моје пуцаљке, ваља мени на посао.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Док биљке сунча точак усијања, тек рудну жицу немир да излуди. У буков-крошњи гукну Бог и сумрак, а поток течно прогледа на шљунак. А мисли где су, шта су осећања?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ПРИЧА О КУПУСУ „Дедер, измисли нешто!“ — замолим своју машту, а она спремно гукну: „Купићеш, каже, башту, садићеш најбољи купус читаве ове године.

“ — То само гукну, окрену пете и стругну — попут ракете. Застаде писац у ходу лаком, смешка се тихо гледа за ђаком, па вели:

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

И само и само смежурава рука о дојку. Не гукну, сејо, новорођенче на њој. XИИИ А блуду под прозором, тик ту, врта се мало зачепрљало.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности