Употреба речи гумари у књижевним делима


Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Е, де, де! (Гумари, што ниси узио тако лепо новац, па да даш мене, да правимо лепа шпекулација). ЈУЦА: Тај диоген, може бити, да није

ПЕТАР: А? ЈАЊА: Проклету уву твоју! (Мишићу.) Добро слуга, све слуша, ама га то био бог што нећи да чуи Гумари!³⁴ (Виче.) Да наоштриш ножу и да дериш Мишку и Галину. ПЕТАР (гледи га): Сад и коње да дерем!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Срета узе »збогом« и оде. Оде и Мића и оно неколико сељака. Остаде ћир Ђорђе и Ташула. — Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже.

Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари! Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! — Ех, само кад ти се допада!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности